Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

10:01, 19. 4. 2011.

| Društvo

„Srpsko hrvatski“ Beneton

Autor:MICIzvor:
foto: MIC

NIŠ - Dolazak italijanskog Benetona u Niš, sigurno će imati uticaja na oživljavanje tekstilne industrije ali u početku ne bi trebalo očekivati drastičan porast standarda tekstilaca barem sudeći po iskustvima iz susedne Hrvatske u kojoj je ta italijanska firma prisutna više od deset godina.

- U Benetonu radnici rade prekovremeno, subotama, nedeljama, a ako posao nije gotov i noću - optuživao je „Beneton“ Sindikat tekstila, obuće, kože i gume Hrvatske.

Oni su istakli da je radnicima, pre nekoliko godina, kada je prosečna plata u Hrvatskoj iznosila više od 4.600 kuna što je po današnjem kursu oko 63 hiljade dinara odnosno oko 626 evra, italijanska kompanija svojim radnicima isplaćivala 1.700 kuna, odnosno oko 23 hiljade dinara ili 230 evra.

Prema takvoj računici hrvatskog sindikata radnici u Benetonu imali su za oko 2,7 puta manju platu od prosečnog Hrvata. Ipak italijanski Beneton nije ni u čemu predstavljao izuzetak jer kao i u Srbiji tekstilni radnici u toj nekadašnjoj jugoslovenskoj republici imaju najniže plate.

Prema zvaničnim podacima statističkih zavoda u Srbiji i Hrvatskoj tokom prošle godine tekstilci su ostali na dnu lestivice zarada, pa je srpski tekstilac, ako je imao sreće da radi, u proseku primao oko 16 hiljada dinara dok je hrvatski tekstilac imao dosta veću platu od oko 2800 kuna odnosno oko 38 hiljada dinara. Ovakav odnos i nije previše čudan ako je prosečni Srbin imao platu prošle godine od oko 320 evra dok je prosečni Hrvat mesečno primao oko 730 evra.

Brojke o platama kao i subvencija Srbije Benetonu dovoljan su argument za objašnjenje zašto je Beneton odlučio da svoju fabriku otvori u Srbiji. Ako se pogledaju sve cifre, za izbor Niša kao sedišta nove fabrike Benetona, geografski položaj i kvalifikovana radna snaga gotovo da nemaju ikakavog uticaja.

Optužbe o niškim platama u hrvatskom Benetonu, barem na početku poslovanja te kompanije u Hrvatskoj u Osijeku, nisu jedine koje su se oko te kompanije pojavile u susednoj državi. Na forumima na internetu pojavili su se pre par godina i pozivi na bojkot proizvoda Benetona jer se u osječkoj fabrici „ne poštuju osnovna radnička i ljudska prava“. Prema tom proglasu radnici koji rade u tvorničkoj hali za bojenje nemaju rešenu ventilaciju te su izloženi velikim koncentracijama hemijskih para.

- U italijanskoj fabrici Benetona, radnici dobijaju mleko zbog štetnog uticaja boja, dok uprava Benetona hrvatskim radnicima čak ne dozvoljava ni da piju vodu na radnom mestu - navodi se u pozivu na bojkot hrvatskog Benetona.

Poslovanje Benetona u susednoj Hrvatskoj osim zbog blizine interesantno je i zbog činjenice da će srpski Beneton u Nišu voditi isti rukovodioci koji su kao direktor i zamenik direktora registrovani u srpskoj agenciji za privredne registre.

Firma Benetton Serbia registrovana je na adresi konsultantske firme u Beogradu čekajući da postanu vlasnici niške fabrike kada će je prema najavama gradskih političara prebaciti u Niš.

Beneton je srpsku firmu registrovao u Beogradu na adresi Čika Ljubina 11. Prema podacima iz Agencije za privredne registre (APR) Beneton Serbia registrovan je 25. februara ove godine sa osnivačkim kapitalom od 10 hiljada evra.

Direktor firme Beneton Serbia je italijanski državljanin Flavio Simoneti (Simonetti), dok je zamenik direktora Fabio Sartori koji je prilikom potpisivanja protokola o otvaranju fabrike u Nišu 31. januara predstavljen kao operativni direktor kompanije „Beneton“. Upravo je Sartori trenutno direktor Benetona u Hrvatskoj, a na toj funkciji zamenio je Simonetia koji je postao direktor srpskog dela kompanije Beneton.

Ovaj poznati talijanski brend s proizvodnjom u Hrvatskoj započeo je još 2000. godine kada je unutar Slobodne zone Osijek izgrađen njihov prvi pogon, a potom i u istarskom Labinu. Ove dve firme objedinjene se od 2010. godine u firmu pod nazivom Benetton tekstil u Hrvatskoj. Sa oko 50 kooperanata širom Hrvatske ukupno zapošljavaju oko 5000 radnika. Benetton je u Hrvatskoj jedan od pet najvećih izvoznika, a na prvom su mestu po izvozu u Italiju.

U Benetonu u Hrvatskoj ne misle da će otvaranje pogona te italijanske kompanije u Nišu ugroziti njihovo poslovanje. „Radujemo se širenju na susedne zemlje. Ne mislimo da će otvaranje pogona u Nišu ugroziti naše poslovanje“, rečeno je Medijskom istraživačkom centru u Osijeku.

Dok se Hrvati raduju širenju italijanskog Benetona, u Srbiji se priprema konačno preuzimanje niškog Niteksa od strane italijanske firme. Iako bi nakon odluke Agencije za privatizaciju Srbije da zakaže aukciju za nišku fabriku tekstila „Niteks“ za 13. maj, novi vlasnik niške fabrike mogao da postane bilo koja kompanija, konzorcijum ili pojedinac koji na aukciji ponudi najviše para, sasvim je izvesno da će novi vlasnik biti upravo Beneton jer u uslovima za učešće na aukciji jedino nedostaje „slika“ Benetona.
Predstavnici italijanske kompanije Beneton već su obilazili hale Niteksa i počeli da rade na planovima rekonstrukcije niške fabrike, ipak pomalo čudi pogrešan redosled događaja kada je u pitanju projekat Benetona u Nišu.

Najpre je tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić požurio da u Nišu potpiše sporazum sa Bentonom o ulaganju u nišku fabriku krajem januara, i u tadašnjoj euforiji gotovo da je zaboravljeno na zakon i na činjenicu da društvena imovina može da promeni vlasnika samo tačno određenim putem – aukcijom i tenderom.

Žurba oko promovisanja strateškog partnera niškoj fabrici koja je nakon neuspešne privatizacije bila na izdisaju, devalvirala je aukciju kao transparentan način prodaje društvene imovine.

- Licitacija je javna i, ukoliko se pojavi još neka kompanija sa većom ponudom od „Benetona“, dobiće sva prava na kupovinu „Niteksa“ - tvrde u Agenciji za privatizaciju Srbije.

Iako niški Niteks nije zlatna koka oko koje se otimaju strateški partneri tačan redosled poteza skinuo bi svaku sumnju u nameru aktuelne vlasti da reši zaista težak položaj niške fabrike, a ne da upravo taj težak položaj iskoristi u marketinške svrhe.

Svi potezi koji su vođeni u ekonomiji Srbije, poslednjih godina nisu motivisani stvarnim poboljšanjem stanja već isključivo marketingom stranaka na u aktuelnoj vlasti“, kaže narodni poslanik opozicione

Demokratske stranke Srbije (DSS) Milan Lapčević. Prema njegovim rečima neozbiljno deluje da se sa strateškim partnerima potpisuje protokol o saradnji i da se onda on vraćha na aukciju jer se na taj način šalje loša poruka ostalim investitorima. „Ovako sve izgleda kao izigravanje procedure“, kaže Lapčević.
U lokalnoj vlasti u Nišu ne vide nikakav problem u redosledu poteza oko projekta Beneton, jer tvrde da je sve rađeno transprentno i da bi isti tretman imala svaka zainteresovana firma koja bi želela da uloži u Niteks.

- Sporazum o realizaciji projekta Benetona u Nišu predviđa nekoliko faza, a jedna od njih je i kupovina imovine. U međuvremenu, što je važnije,  "Benton" radi na projektima rekonstrukcije proizvodnih hala u Niteksu i regsitrovao je firmu u Srbiji - rekao je za MIC šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj grada Niša Milan Ranđelović.

On je kazao da će kupoprodajni ugovor sa "Benetonom" biti potpisan tek nakon aukcije, sredinom maja, a ne kao što je ranije najavljeno sredinom aprila, što kako je kazao može da pomeri početak proizvodnje Benetona u Niteksu ali za kratko vreme.

U očekivanju da italijanski „Beneton“ potpiše ugovor o kupovini „Niteksa“ sa predstavnicima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja sindikat u toj fabrici je postigao saglasnost o socijalnom programu. U sindikatu tvrde da imaju saglasnost ministarstva da radnicima po socijalnom programu bude isplaćeno 300 evra po godini radnog staža.

Predstavnici grada Niša, vlade Srbije i Benetona potpisali su krajem januara sporazum o međusobnim obavezama povodom ulaganja Benetona u Niteks. tada je objavljeno da Beneton planira da na prostoru Niteksa otvori svoju fabriku, uposli 2700 radnika i ukupno investira 43 miliona evra, a država Srbija za taj projekat izdvaja po devet hiljada evra po novootvorenom radnom mestu. Protokol sa italijanskom kompanijom potpisan je u Nišu 31. januara.

Ovaj tekst je rezultat projekta „Produkcija istraživackih priča u oblasti ekonomije“, koji Medijski istraživački centar radi uz pomoć Fonda za otvoreno društvo.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.