Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

16:06, 21. 5. 2009.

| Hronika

Vranje nema narko-bosa

Autor:Dejan DimićIzvor:Novine Vranjske
Dejan Dimić, VD šef odeljenja kriminalističke policije

U Vranju nema čoveka koji drži "tapiju" na preprodaju heroina. Prošle godine bilo je sedamdesetak narkodilera, sada ih nema više od petnaest. Ali, većina njih su i narkomani. Kupe, izmiksuju, ostave deo za svoje potrebe, ostalo prodaju

Prema mnogim ocenama Policijska uprava (PU) Vranje rezultate vredne pažnje trenutno postiže jedino na polju suzbijanja narkomanije i krijumčarenja droge. Takvi rezultati, međutim, usledili su tek nakon što je na nivou PU, decembra 2007. godine, formiran poseban tim za borbu protiv krijumčara narkotika i narkodilera. Tada su pokrenuti dodatni mehanizmi i resursi koji su delu ljudstva, odabranom za taj važan zadatak, omogućili skidanje balasta "grada droge" koji se poslednjih petnaestak godina vezuje za ime Vranja. Slađan VELINOVIĆ, vršilac dužnosti šefa Odeljenja kriminalističke policije (OKP), čovek koji dvadesetak godina radi upravo na tim policijskim poslovima, najpozvaniji je sagovornik za priču o ovoj temi.
VRANJSKE: Gospodine Velinoviću, kojim se kanalima krijumčari droga na jugu Srbije?
VELINOVIĆ: Droga se doprema najčešće iz Turske. Jedan krak ide preko Bugarske, drugi preko Makedonije, a deo heroina dolazi preko Albanije i Kosova. Činjenica je da smo mi na putu droge, na tzv. "balkanskoj ruti", da je ovde u tranzitu velika količina heroina.
Kažete u tranzitu. Međutim, prestonički mediji, pa i policijski eksperti iz glavnog grada, često su proteklih godina iznosili informacije o tome kako u Velikom Trnovcu heroina ima na tone. Koliko te priče odgovaraju realnosti?
- To je zabluda. U Trnovcu ima droge, ali ne u tim količinama. Zapravo, prema našim operativnim saznanjima, najveće žarište heroina je Preševo sa okolinom. Tu se proteže međunarodni krijumčarski kanal, sa krupnim dilerima i velikim količinama. U prilog tome svedoči prošlonedeljna zaplena na Bubanj potoku kod Beograda kada je sa pet kilograma heroina "pao" narkodiler Abdulah Ahmeti iz Preševa. On nije jedini krupan diler sa tog područja. Svi oni rade sa količinama od pet kilograma pa naviše, do dvadeset. Droga je namenjena tržištima Mađarske, Austrije, Nemačke i Švajcarske.
Koliko heroina koji stigne na jug Srbije zapravo ostane ovde?
- Manji deo ostaje u Preševu i Bujanovcu, odnosno Velikom Trnovcu. Teško je proceniti koliko je to. Tamo se snabdeva devedeset odsto dilera iz Vranja, a samo manji deo njih u Preševu.

GODIŠNJE SE PRODA 60 KILOGRAMA HEROINA

A koliko heroina završi u Vranju?
- Uzmimo da u Vranju ima tri stotine aktivnih narkomana. Oni dnevno moraju da uzmu najmanje pola grama heroina. Prostom računicom dolazimo do cifre od 150 grama dnevno, odnosno 4,5 kilograma mesečno. To znači da je ovdašnjem narkotržištu godišnje potrebno 60 kilograma heroina. Ako to pomnožimo sa 20.000 evra po kilogramu u uličnoj prodaji, to je oko 1,2 miliona evra zarade na godišnjem nivou. Reč je o nekom minimumu, jer računamo da u gradu ima oko 600 konzumenata raznih droga.
Slušamo stalno priče o izuzetnoj čistoći heroina koji stiže u Vranje? Ipak, nekoliko narkomana preminulo je u proteklom periodu, kažu zbog "čiste droge". Da li je to tačno?
- Ne. U Vranje dolazi loša droga, preciznije droga osrednjeg kvaliteta, dok čistija ide na Zapad. Ovde stiže već miksovani heroin, koji se još tri-četiri puta miksuje, pa do krajnjeg konzumenta dođe u odnosu 50:50. Dakle, pola je droga, a ostatak čine paracetamol, kofein i dekstroza. To nam potvrđuju i izveštaji veštaka. Sećam se da je ranije bilo i mišomora i pesticida, ali sada ne. Predoziranja se dešavaju ili zbog preterane količine uzete droge, ili kod narkomana koji duži vremenski period apstiniraju, pa uzmu veću dozu.
Po kojoj se ceni prodaje heroin u gradu?
- "Polutka" (pola grama) ide 900 do 1.000 dinara, otprilike u visini 10 evra, što znači da je gram 20 evra, dok je u Bujanovcu 15. Zanimljivo je reći da ovde na ulici pola grama u stvari nije pola grama, već dileri prodaju "kvoter" (četvrt grama) kao "polutku". Podele gram na četiri dela, pakuju ga u vidu bombica u PVC kesice. Onda te kesice prodaju kao pola grama. Ko će da meri drogu na ulici?! Tako ispada da je gram ovde u stvari 40 evra, pa dileri duplo zarađuju. Ovde ima 50-60 narkomana na špricu, dok ostali uzimaju ušmrkavanjem, u njihovom žargonu - "na nos".
Ima li u Vranju kokaina?
- Ne. Nemamo takve konzumente ovde, imali smo samo nekoliko sitnih zaplena. Zanimljivo je da ih ima u Leskovcu.
Postoji li, prema vašim operativnim podacima, narkobos ili diler koji u Vranju ima tapiju na preprodaju heroina. Imate li podatke ko je taj čovek?
- Takav ovde ne postoji. Čim otrkijemo dilera, mi ga sasečemo u korenu, tako da on nema vremena da se "razvije". U Vranju je prošle godine bilo sedamdesetak dilera heroina, sada ih nema više od petnaest. Ali, većina njih su i narkomani. Kupe, izmiksuju, ostave deo za svoje potrebe, ostalo prodaju. Veliki deo njih je u pritvoru ili su već osuđeni na zatvorske kazne. Dakle, nema ovde čoveka koji radi sa velikim količinama, koji pravi milione od droge. Nema narkobosa sa kilo droge u svakom momentu, pa da ostali rade za njega. Istina, hapsili smo dilere sa po 50 ili 30 grama. Računajmo da su mesečno prodavali i do 200-300 grama. Tome je, međutim, došao kraj, jer trenutno nemamo veće zaplene od 10-15 grama. Smatramo da su dileri pod kontrolom i da drogu prodaje najviše petnaest ljudi u gradu.

ZNA SE KO SU OVDAŠNJI DILERI

Ko snabdeva vranjske dilere? Ko su ti krupni narkodileri iz Preševa i Bujanovca?
- Iz razumljivih razloga ne bih o imenima. Ali činjenica je da ih ima, da ih je bilo i da će ih biti. U novembru prošle godine smo, recimo, uhapsili Vaska Nikolu iz Velikog Trnovca sa 650 grama heroina. Osuđen je na tri godine. On je snabdevao dobar deo vranjskog tržišta. Sa nim su "pali" i svi dileri u lancu koji su kupovali od njega i prodavali drogu narkomanima u našem gradu. Nedavno smo uhapsili i Iljira Alilija i Serhata Velijua, koji su se radili isto što i Nikola.
Neki su Vranjanci već hapšeni jer su prevozili heroin u lancu krijumčarnja prema okolnim zemljama. Priča se da ih ima još...
- Ima naših sugrađana koji putničkim ili transportnim vozilima prevoze drogu u druge delove Srbije. Obično u Beograd, Kragujevac, Niš i Leskovac ili do granice neke susedne države. Imamo saznanja da ovde čak ima izuzetno organizovanih grupa sa mnogo učesnika, vozila i pratnjom. Takođe, u Vranju ima dilera povezanih sa beogradskim podzemljem. Znamo i sa kojim su grupama u vezi i za koga prevoze drogu. Ima, takođe, slobodnih strelaca. Recimo, kupe drogu u Velikom Trnovcu ili Preševu za 10.000 evra, pa je prodaju u Beogradu za dve - tri hiljade evra više i tako zarađuju. Svi su ti kanali pod našom i prismotrom kolega iz Beograda. Samo je pitanje dana kada će oni koji se time bave završiti iza rešetaka.
Na kraju, imate li podršku u radu? Kakva je vaša saradnja sa srodnim službama, pravosudnim organima i lokalnom samoupravom?
- Sa pravosuđem odlično sarađujemo, s tim što smatramo da bi kaznena politika prema ljudima koji čine dela vezana za drogu trebala da bude oštrija. Odlična je saradnja sa SBPOK i BIA. Kada je reč o saradnji sa lokalnom samoupravom, osim obećanja do sada od njih nismo dobili nikakvu konkretnu pomoć. Ako je borba protiv narkomanije interes grada, osim pomoći iz MUP, neophodna nam je i pomoć gradskih struktura. S druge strane, zadovoljni smo saradnjom sa građanstvom. Mnogi ljudi su nam u proteklom periodu davali vrlo korisne informacije i pomogli u detektovanju i hapšenju određenog broja dilera i narkomana. Pozivamo ih da i u narednom periodu to čine prijavama na telefone Policijske uprave ili pismenim putem. Garantujemo im pritom punu diskreciju, a to mogu činiti i anonimno. Svi treba da znaju da smo odlučni u našem poslu i da za nas nema nedodirljivih dilera na jugu Srbije.


PROFIL
Slađan Velinović rođen je 7. decembra 1966. godine u Vranju. Završio je srednju Školu za unutrašnje poslove u Sremskoj Kamenici (1983-85.), a oktobra 1990. diplomirao i na Višoj školi za unutrašnje poslove u Zemunu. Ostao mu je još jedan ispit do diplome na prištinskom Pravnom fakultetu. Na početku policijske karijere pet godina radio je kao policajac. Od 1990. godine inspektor je u "operativi". Najpre je bio angažovan na teškim krađama, a potom na maloletničkoj delinkvenciji i suzbijanju narkomanije. Posle dvadeset tri godine službe u PU Vranje, postao je v.d. šefa Odeljenja kriminalističke policije. Nagrađivan je u više navrata, a najznačajnije policijsko proznanje dobio je maja 2007. godine. Tada ga je bivši ministar policije Dragan Jočić nagradio državnim priznanjem za rezultate postignute u suzbijanju krijumčarenja narkotika.

BROJKE
U toku 2008. godine imali ste ukupno 120 zaplena droge. Šta još govore statistički pokazatelji?
- Zaplenjeno je 10,6 kilograma heroina, 554 grama marihuane, 4,88 grama kokaina, 128,5 grama hašiša, 186 tableta ekstazija i još 12.663 komada raznih tableta, dok na ostale droge otpada 5,9 kilograma. Za krivično delo preprodaje droge podneli smo ukupno 139 krivičnih prijava. Uhapšeno je 97 osoba, zadržano 19. Najviše je izvršilaca od 19 do 36 godina. Preovlađuju Srbi i Albanci. Presekli smo dva krijumčarska kanala i tom prilikom zaplenili 9,7 kilograma heroina. Kada je reč o krivičnom delu "omogućavanje uživanja opojnih droga" podneli smo 11 krivičnih prijava protiv 11 lica. Narkomani su u toku prošle godine počinili desetine krivičnih dela. Uglavnom se radi o teškim krađama, krađama i prevarama.
Kakvi su statistički pokazatelji od početka ove godine?
- Od početka 2009. godine u 48 zaplena pronašli smo oko 3,5 kilograma droge. Najviše je heroina (3,3 kg), slede marihuana i hašiš. Podneta je 41 krivična prijava za preprodaju i 3 za omogućavanje uživanja opojnih droga. Imamo 55 lica obuhvaćena prijavama (38 Srba, 12 Albanaca, ostalo su stranci), a slobode je lišeno 20 i isto toliko zadržano. Znači, hapšeno je desetak lica mesečno. Presekli smo jedan krijumčarski kanal i razbili četiri jake grupe dilera u Vranju. Samo u aprilu je devet lica završilo u pritvoru zbog droge. Mogu da potvrdim da generalno imamo opadanje kriminaliteta i znatno manji broj krivičnih dela koja obično čine narkomani. Evo poređenja - aprila prošle godine imali smo 38 krivičnih dela, a sada 27 krivičnih dela iz oblasti opšteg kriminala. Ako uporedimo perid januar-april, ove godine zabeleženo je smanjenje krivičnih dela teške krađe u odnosu na isti period lane sa 119 na 77, a krađa sa 51 na 35. To je, između ostalog, posledica hapšenja velikog broja narkomana i narkodilera.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • nenad nenadovic

    20:46 // 2. 10. 2010.

    Ma koga bre laze ovaj, zna se ko ima tapiju na grad i ko poseduje bukvalno pola grada to je javna tajna u Vranju i da li on misli da mu neko veruje kada prica ove lazi, sve njih placa isti ovek.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.