Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:51, 8. 3. 2018.

| BalkanPres

"Politički signali su od najveće važnosti za slobodu medija"

Autor:Svetlana JovanovskaIzvor:Balkanpres
Nils Muiznieks
Nils Muiznieks; Foto: Saeima/Flickr

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muižnieks, krajem ovog meseca, završava svoj šestogodišnji mandat u ovoj ustanovi. Misiju ovog latinoameričkog borca za ljudska prava preuzeće Dunja Mijatović, koja se do sada borila za slobodu medija u OEBS-u.

Nakon njegove posete zemljama Balkana, novinarka BalkanPresa Svetlana Jovanovska je razgovarala sa Muižnieksom.

U Srbiji je državni sekretar Ministarstva informisanja Aleksandar Gajović u intervjuu za radio Slobodna Evropa rekao da su novinari sami krivi za svoju ugroženu bezbednost, te da im nije potrebna veća zaštita od ostalih građana. On je, takođe, rekao da je, kada su mediji izveštavali o pretnjeama novinarima, trebalo da tražie i izjavu "druge strane", odnosno vandala. Nedavno ste bili u Srbiji. Kako komentarišete ove izjave?

U zemljama u kojima postoje pretnje novinarima, uvek sam govorio da je odgovornost političara da to osuđuju bezuslovno i nedvosmisleno i ne pokušavajući da objasne ili minimiziraju ozbiljne pretnje novinarima.

Novinari igraju užasno važnu ulogu u društvu, tražeći odgovornost vlade, borbu protiv korupcije i otkrivanje kršenja ljudskih prava. Bez rada novinara teško je zamisliti slobodu izražavanja. Vlada je dužna da zaštiti rad novinara. To znači osuđivanje napada, pronalazak napadača i njihovo kažnjavanje i donošenje zakona koji podržavaju rad novinara.

U Srbiji sam otvorio ovu temu sa premijerkom i ministrom kulture. Tvrdili su da su osudili takve događaje, ali sam im rekao da svi visoki zvaničnici trebaju govoriti jednim glasom sa istom osudom i biti sigurni da se novinari osećaju sigurnim i da se ne osećaju ugroženi od strane političara - kaže Muižnieks.

Kako biste opisali situaciju sa medijima u Srbiji?

Signali koje sam primio bili su neverovatno kontradiktorni. Mislim na signale vlade i medijskih organizacija. Vlada tvrdi da radi šta je potrebno kroz privatizaciju i medijsku strategiju i dijalog sa medijskim organizacijama, ali da novinari ne sarađuju. S druge strane, novinari kažu da govori političara predstavljaju prijetnju radovima novinara, da je njihov pristup informacijama ograničen na mnogo načina, a posebno informacijama koje dovode do otkrivanja korupcije, bilo u vojsci ili policiji, da su pod pritiskom, ne samo iz atmosfere koju su stvorili neki političari, već i iz ekonomske situacije. Privatizacija, internet i ekonomska kriza stvaraju posebno teško ekonomsko okruženje za novinare.

Dakle, da li je vlada ta koja bi trebalo da obezbedi bezbednu klimu za rad novinara?

Da, odgovornost vlade je da stvori bolju sredinu u kojoj novinari treba da rade. Dao sam nekoliko predloga vladi. Jedan, što se tiče pretnji, nisu u pitanju samo izjave zvaničnika koji su poslali negativne signale, već korišćenje platforme Saveta Evrope. Postoji platforma u kojoj reporteri mogu pisati o kojim problemima nailaze, a to je vrsta alarma upućenog vladi na koju bi trebalo da odgovori. Kada sam bio u Srbiji, na platformi je bilo 12 takvih alarma, a vlada je odgovorila samo na četiri. Vlada je rekla da moram sistematski odgovoriti na sve ove alarme koji dolaze iz medija.

Dobio sam informacije od Ministarstva unutrašnjih poslova o nekim pretnjama i pitao ih u vladi zašto nisu objavljivali ove informacije na platformi. Nadam se da će to učiniti jer je to dobar signal upućen novinarima, da im kažu da je vlada u toku i da je spremna da deli informacije sa njima.

Druga stvar je medijska strategija. Neki novinari napustili su raspravu o ovoj strategiji, ali od Ministarstva kulture sam čuo da neki od njih i dalje učestvuju, ali iza scene. Sada kada je nacrt strategije objavljen, verujem da će vlada pažljivo slušati profesionalne organizacije i da će doneti amandmane u skladu sa svojim primedbama. Ako se novinarska udruženja ne osećaju kao vlasnici te strategije, onda jednostavno neće raditi.

Kakva je situacija u medijima u Bosni? Postoje napadi na novinare i mnogi tvrde da je vlada odgovorna za te napade.

Situacija u različitim delovima Bosne i Hercegovine je drugačija. Bio sam šokiran da vidim rezultate istraživanja u Republici Srpskoj, rezultate koji pokazuju da su napadi i pretnje opravdani. To pokazuje da je atmosfera lošija nego u drugim delovima i pokazuje odgovornost tamošnjih vlasti. Ponovo, i tamo, kao i bilo gdje u regionu, su politički signali, otkrivanje i kažnjavanje autora tih napada i tog problema.

Još jedan veliki problem u BiH je finansiranje javnog servisa koji je u velikoj meri zadužen i ne funkcioniše kako treba. I to je odgovornost političara koji moraju pronaći rešenje. Ovaj javni servis treba da igra važnu ulogu u državi, a ne samo u kantonima i jezičkim zajednicama. BiH treba uslugu koja objedinjuje i emituje na svim jezicima koji govore u zemlji. Savetujem političare u tom pravcu, ali do sada nisam video poboljšanje.

Građani BiH očekuju dosta međunarodne zajednice. Da li je to očekivanje opravdano?

Mnoge zemlje očekuju mnogo od međunarodne zajednice. Moja uloga je da pomognem, pronađem pravnu i političku municiju za ljude koji se bore za ljudska prava. Moj posao je njihova podrška. Da stvori atmosferu u kojoj je to moguće. Ali to je, na kraju, odluka lokalnih vlasti. Ako oni ne žele da primenjuju savet koji mi damo, ne možemo ga nametnuti.

U BiH se često krše ljudska prava, ugrožava sloboda medija, postoji segregacija u obrazovanju... Da li je to neuspeh međunarodne zajednice?

U BiH i drugim zemljama u regionu postoje dva prioriteta - tranziciona pravda i sloboda medija. Međunarodna zajednica može mnogo da pomogne. U tranzicionoj pravdi, videli smo da se mnoga pitanja, poput stanovanja za raseljena lica, mogu rešiti. Videli smo nešto slično o nestalim osobama u regionu. Ili za ratne zločine u kojima smo tražili bar da im se da "mikrofon", oni će biti ocenjeni i pohvaliće njihovu akciju. Zar ne želite Sud u Hagu? Ok. Mislite da je pristrasan? I to je u redu. Ali oni ne pružaju platformu za osuđene ratne zločince jer je bolna i uvredljiva za svoje žrtve i loše utiče na pomirenje. To je korak nazad. Da, međunarodna zajednica ima veliku odgovornost, ali i lokalne vlasti.

Drago mi je što sam u Jajcu čuo od mladih da ne žele studirati u školama za segregaciju i da žele studirati sa svojim prijateljima iz drugih zajednica. Svi ovi mladi ljudi zahtevaju zaustavljanje segregacije. I traže od starešina da prestanu da ponavljaju svoje greške. Prošle godine sam posetio sve zemlje u regionu i video sam da Evropa mora posvetiti više pažnje ovim zemljama. Jer u nekim slučajevima region se vraća nazad. Moramo da pomognemo i da strogo volimo vladu. Pomoći će im da krenu napred.

U Makedoniji postoji nova vlada, s kojom ste imali sastanke tokom vaše posete pre nekoliko nedelja. Dakle, isto pitanje za Makedoniju - kakva je situacija sa medijima?

U Makedoniji nisam čuo da ima pretnji novinarima, kao u Srbiji ili BiH. Ali čuo sam da je bilo pritisaka na neke medije i novinare. Međutim, smatra se da se atmosfera promenila i ohrabruje. Ono što više zabrinjava je produbljivanje segregacije. Ona ima etničke i jezičke podele, posebno među mladima, a to je zabrinjavajuće. Bio je to fokus moje poslednje posete.

U vašem izveštaju o Makedoniji kažete da nema mnogo napretka u borbi protiv govora mržnje. To znači da institucije nove vlade ne preduzimaju dovoljno snažne akcije?

U Makedoniji sam govorio o govoru mržnje među etničkim zajednicama. Svugde u regionu je ovo problem i mora se uzeti vrlo ozbiljno. Teško je da ljudi žive, rade, idu zajedno u školu ako se ne osećaju sigurno i u tom pogledu situacija se nije promenila. Mnogi se nadaju da će to nova vlada promeniti. I nadam se. I ovde policija igra važnu ulogu. Ako dobro uradi svoj posao, onda će ljudi biti sigurni.

Ovaj intervju je nastao kao deo programa BalkanPres, odnosno saradnje medija iz tri države - Južnih vesti iz Srbije, Nove TV iz Makedonije i Prometeja iz Bosne i Hercegovine.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.