Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:55, 1. 6. 2018.

| Društvo

Lokacija Sigurne kuće nije tajna, ali žrtve nasilja čuva obezbeđenje

Autor:V. MilićIzvor:Južne vesti
hapsenje
Koliko je Sigurna kuća zaista sigurna? Foto: ilustracija/flickr - Keith Allison

Od početka godine do 8. maja u Srbiji su 20 žena ubili partneri, uprkos svim merama koje država primenjuje da smanji femicid i porodično nasilje, a prošle godine ubistva su se dogodila i u centrima za socijalni rad u Beogradu. Direktorka Sigurne kuće u Nišu Sonja Šćekić kaže da su nasilnici već dolazili do ove ustanove ranije, te ne garantuje da ne može da se desi incident.

Iako bi trebalo da bude na tajnoj adresi, mnogi znaju gde se nalazi Sigurna kuća u Nišu, te su žene i deca koja tamo borave ipak u riziku da budu napadnuta od strane nasilnika od koga su pobegla upravo u ovu ustanovu. Da Sigurna kuća i nije baš tako sigurna smatra aktivistkinja Ana Saćipović, koja ističe da se u Srbiji generalno ne poštuju osnovna ljudska prava, među kojima je i pravo na anonimnost žena koje su žrtve nasilja. Sigurnosne kamere Direktorka Šćekić kaže da obezbeđenje dežura u Sigurnoj kući; Ilustracija; Foto: JV/V. Milić

Adresa Sigurnih kuća je u tajnosti da bi se zaštitio identitet, bezbednost i integritet žena sa iskustvom nasilja. Ne mogu da komentarišem nešto što se očito i javno krši i to ne samo u Nišu, nego generalno u Srbiji. Apsolutno svi pincipi Konvencije Saveta Evrope koju je naša država ratifikovala i na osnovu koje je donela Zakon o primeni konvencije Saveta Evrope, u praksi su nešto sasvim drugo - objašnjava Saćipovićeva.

Direktorka niške Sigurne kuće, u kojoj je od početka ove godine boravilo 20 žena i 23 dece, kaže da je ova ustanova non-stop obezbeđena kamerama i ljudstvom. Ipak, ne daje garancije da ne može da se desi da nasilnik pronađe svoju porodicu, što se, kako kaže, ranije i događalo. Zato ostaje pitanje da li je ovakvo obezbeđenje adekvatno.

Ja misim da jeste sigurna, mislim ne možemo nikada da garantujemo, ali znamo da se desio incident u beogradskoj Sigurnoj kući, gde je nasilnik upao i povredio čak i dete i još jednu ženu. Nama se jednostavno nikada nije desila takva situacija. Ne mogu da garantujem da ne može da nam se desi nešto slično, ali što se tiče same bezbednosti zaista vodimo računa o tome - rekla je Šćekićeva.

Ova ustanova u Nišu postoji od 2011. godine, a prema rečima direktorke Šćekić, od tada je bilo nekoliko slučajeva da su nasilnici dolazili da baš na toj adresi traže žrtve koje su pobegle od njih. Kako objašnjava, nasilnici su dolazili do ograde i raspitivali se o ženama koje su utočište potražile u Sigurnoj kući.

Za pet godina mi smo imali eventualno nekih 3 ili 4 slučaja, ali to je bilo prethodnih godina, poslednjih godina zaista nemamo takve slučajeve pre svega zato što imamo i fizičko obezbeđenje koje je tu 24 sata, a i video-nadzor od 11 kamera - kaže Sonja Šćekić.


Političari i mediji dodatno urgožavaju bezbednost žena i dece koji su pobegli od nasilnika

U Sigurnoj kući u Nišu su se, uprkos tome što su time ugrožavali živote žena i dece, mnogo puta obreli političari sa svih nivoa republičke i gradske vlasti, pozivali medije da "isprate" njihove aktivnosti. Upravo zbog sprege ovakve potrebe za promocijom i neprofesionalnosti medija, u javnosti su se često videle slike i snimci Sigurne kuće. Povrh svega toga, jednostavnom pretragom na internetu može se pronaći adresa niške Sigurne kuće.

Generalno u Srbiji su počele žrtve porodičnog nasilja da budu medijski praćene, iako se zatamni lik, korisnice usluga i SOS telefona i Sigurne kuće, na taj način se krši njihovo osnovno ljudsko pravo i na anonimnost i zaštitu podataka o ličnosti - rekla je aktivistkinja Saćipović.

Koordinatorka Sigurne kuće u Beogradu Vesna Stanojević kaže da je generalno teško sakriti lokacije sigurnih kuća, naročito u manjim sredinama. Stava je i da su političari dodatno kompromitovali ovu ustanovu.

Mnogo je tih političkih poseta bilo, jer su dolazili su svi redom, svi su se nekako dokazivali time što obiđu Sigurnu kuću da pokažu kako imaju razumevanja za žrtve nasilja, iako to uvek nije tako - rekla je Stanojevićeva.

Ipak, ona smatra da su sigurne kuće zasad mesta koja zasigurno spasavaju živote, a da su žene ugroženije kada izađu na ulicu. Dodaje da je beogradska Sigurna kuća, nakon incidenta 2013. godine nakratko imala policijsko obezbeđenje, ali da nije bilo mogućnosti da ovakvu zaštitu imaju trajno, te i oni imaju privatno obezbeđenje.

Generalno mislim da su bezbedne, ali da na njihovoj bezbednosti kad izađu iz Kuće mogli bismo da poradimo kao društvo - dodala je Stanojevićeva.


Godinu dana od primene Zakona o sprečavanju porodičnog nasilja

Sonja Šćekić Sigurna kuća Direktorka Sigurne kuće kaže da imaju tri osobe zaposlene u obezbeđenju ustanove; Foto: JV/J. C. M. Pre tačno godinu dana počeo je da se primenuje Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, a kako smatraju direktorka niške i koordinatorka beogradske Sigurne kuće, ova regulativa je poboljšala položaj žrtava nasilja zahvaljujući privremenim merama zabrane prilaska i udaljavanja nasilnika iz kuće. Šćekićeva kaže da je od 1. juna prošle godine manje korisnica boravilo u Sigurnoj kući u Nišu, kao i da je zahvaljujući tome što je proganjanje prepoznato u zakonu, ženama sada mnogo lakše.

Nemamo više situacije da se nasilnici služe nekim manipulativnim radnjama, da je poziva, prati, preti, čak se dešavalo pošto umeju da budu slatkorečivi da ih ubede, pa da se one ponovo vrate nasilniku. U mnogo manjem procentu se to sada dešava, sa te strane smatram da su to povoljne stvari jer žena više nije pod stresom da će da joj šalje poruke, da je poziva, da šalje rodbinu - objašnjava Šćekićeva.

Prema podacima iz Policijske uprave Niš, od 1. juna prošle godine je izrečeno na stotine hitnih mera nasilnicima.

Ipak, prošlogodišnja ubistva žena i deteta ispred beogradskih centara za socijalni rad dogodila su se po stupanju na snagu novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Zbog ovih ubistava protestovale su i članice niških uduženja, tražeći od institucija države da zaštiti žene.

Inače, organizacije koje se bave ženama smatraju da nikakav zakon ne može da spreči femicid, naročito jer su muškarci mnogo puta spremni da po ubistvu žene i ostatka porodice dignu ruku na sebe. Ono što najviše ugrožava živote žena u partnerskim odnosima je to što je Srbija i dalje vrlo patrijarhalna sredina, u kojoj je “normalno” da žena dobija i trpi batine, kazala je profesorka i aktivistkinja Zorica Mršević.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.