Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:35, 19. 2. 2015.

| Društvo

Moguć povratak "nebeskih kraljeva" na Staru planinu

Autor:S. JanačkovićIzvor:Južne vesti
Beloglavi sup
Ovakav prozor može se videti na Uvcu (foto: Ljubiša Simović, FB strana Fonda za zaštitu ptica grabljivica)

Beloglavi sup koji sa rasponom krila od skoro tri metra krstari nebom iznad Stare planine prizor je koji pamte samo najstariji žitelji tamošnjih sela jer se ova vrsta u tom kraju poslednji put gnezdila još 1948. Danas postoji ideja o vraćanju retke vrste orla na staro stanište.

Beloglavi-sup-njegos Sup Njegoš je iznemogao na Prokletijama, pa vraćen u koloniju na Uvcu (foto: Saša Marinković)Stručnjaci Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković", koji su umalo iščezlu vrstu u Srbiji spasili od izumiranja, predložili su program njenog naseljavanja na Staru planinu i u Trebinje, što je, kako zaključuju, jedini način da se poveća brojnost populacije.

"Nebeskih kraljeva", koji su ovaj nadimak dobili zbog veličanstvenog leta na velikim visinama gotovo bez mahanja krilima kruženjem i "jedrenjem", u Srbiji ima još samo na Uvcu, gde živi oko 500 ptica.

Dalji rast populacije je ograničen zato što je on određen hranom. Na celom tom području uspevamo da skupimo 150 tona hrane godišnje. Zato je preseljenje neophodno - kaže dr Saša Marinković, ornitolog iz Instituta "Siniša Stanković". 

Beloglavi-sup-S-Preradovic Dve decenije aktivne zaštite supova u Srbiji (foto: Saša Preradović)Dokaz da su ovaj stručnjak i njegove kolege dorasli ovakvom zadatku jeste činjenica da su populaciju supova u zapadnoj Srbiji, koja je bila na ivici izumiranja, velikim zalaganjem i posvećenim radom povećali čak 12 puta.

Pošto u Institutu smatraju da je ovaj program od nacionalnog značaja, pokrenuli su i potpisivanje peticije za vraćanje supova na Staru planinu. Fond za zaštitu ptica grabljivica u pozivu građanima da potpisom podrže ovaj projekat poručuje da je beloglavi sup “vrsta od nacionalnog, obrazovnog i ekonomskog značaja za razvoj ruralnih oblasti i lokalnih zajednica kroz eko-turizam”.

Radili smo anketu u Pirotu i 87 procenata stanovništva se izjasnilo da je to dobar projekat. I Opština Pirot je jako zainteresovana – kaže Marinković.

Suncanje-beloglavi-sup Poza sunčanja obezbeđuje maksimalni procenat vlage u perima za let. Ovom pozom je bio nadahnut srednjovekovni umetnik koji je napravio grb sa dvoglavim orlom (foto: Saša Marinković) Ako preseljenje uskoro počne, nova gnezda beloglavih supova, koji inače spadaju u jako korisne životinje za prirodu, na Staroj planini mogla bi da se očekuju za oko 5 godina.

Prvo bi se tamo napravio kavez za prihvat ptica, a pošto je beloglavi sup društvena ptica, neophodno je da se jato na tom prostoru ostavi određeno vreme kako bi napravilo međusobne odnose i uspostavilo hijerarhiju.

Posle određenog vremena, jato se pušta uz podršku hranilišta na terenu. Ako ono tu opstane godinu dana, smatramo da je to dovoljno da se jato poveže sa divljom populacijom. Pošto naši supovi lete skroz do Izraela, a taj put ide praktično preko Stare planine, ubeđeni smo da će vrlo brzo brzo biti prihvaćeni od divlje populacije. Čim bi se napravio par sa divljim supovima, to bi automatski značilo i uspeh programa – objašnjava Marinković.

Ako se za planiranih 5 godina to ne dogodi, projekat ne bi bio zatvoren, već bi se nastavilo sa vraćanjem supova na Staru planinu. To bi se odvijalo istovremeno sa preseljenjem supova u Trebinje, s tim što bi taj posao, smatraju stručnjaci, tekao lakše zbog mediteranske klime.


Iščezli zbog ljudi

Podrška povratku beloglavog supa na Staru planinu u neku ruku bi se mogla posmatrati i kao iskupljenje za nemarnost ljudi prema ovoj vrsti, zbog koje ih u tim krajevima više nema

Glavni razlog zašto su nestali na Staroj planini su akcije lovačkih društva. Ljudi su postavljali otrovne mamce za vukove. Međutim, pošto su supovi efikasni u pronalaženju uginulih životinja, oni su se i otrovali – kaže Marinković.

Ukupno u Srbiji sada ima manje supova nego što je otrovano za samo godinu dana. Ovo pokazuje podatak da je 1959. godine u zemlji otrovano 750 ptica. Tada, dodaje Marinković, to “nije delovalo strašno” i zato se “nije ni rešavalo”.

Inače, ženka beloglavog supa, u klisurama reka na strmim krečnjačkim stenama, snosi samo jedno jaje u periodu od kraja janura do početka aprila. Na njemu na smenu leže oba roditelja od 52 do 57 dana. Mladunac može da leti posle 3 meseca, ali je i dalje nesamostalan i ostaje u blizini roditelja do jedne godine starosti.


Beloglavi sup koristan prirodi kao “sanitarac”

Ova ptica je jako značajna za prirodu. Pošto je na samom vrhu lanca ishrane, prvo se kod nje registruje štetnost otrova koje unosimo u prirodu.

Kao lešinar, hrani se uginulim životinjama, čime smanjuje mogućnost povećanja broja bakterija ili mutacija bakterija koje utiču na širenje zaraza. Zato važi za „čistača prirode“.

Smatra se da se nestajanjem supova gubi i efekat „sanitarca“, što je jako opasno za prorodu – naglašava Marinković.

Uvac Beloglavi sup je najveća ptica koja ne lovi plen (foto: Saša Marinković)Supovi su desetkovani u Aziji, a njihov broj drastično opada i u Africi gde im preti potpun nestanak. Glavni razlog tome su krivolovci koji ubijaju slonove zbog slonovače, a otrovanim slonovima truju se i ovi lešinari.

U svetu postoje 23 vrste beloglavog supa. To je najugroženija grupa životinja na svetu i smatra se da će za jednu deceniju više od polovine njegovih vrsta nestati.

To što beloglavi sup važi za borbenu i snažnu pticu sa savršenim i brzim letom dovelo je do toga da njegovo mladunče bude maskota Olimpijskog saveza Srbije na poslednjim igrama u Londonu.

Beloglavi sup bio je i čest simbol na grbovima i zastavama srednjovekovne Srbije.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.