Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

11:40, 31. 12. 2015.

| Društvo

Pitomi turizam na Besnoj kobili

Autor:I. MladenovićIzvor:Južne vesti
besna kobila
Mesto sa netaknutom prirodom; foto: besnakobila.rs

Iako u delu svog imena ima opisni pridev “besna”, planina na jugu Srbije, čiji se najviši vrh nalazi na 1922 metra nadmorske visine, kažu, idealna je za onaj “pitomi”, porodični odmor.

Već godinama unazad važi za najveći turistički potencijal vranjskog kraja. Između onih koji vole netaknutu prirodu i teren pogodan za ekstremne sportove i onih koji su za neke zabavnije sadržaje, vlada neslaganje. besna kobila Široka prostranstva pod snegom; foto: besnakobila.rs

Prema rečima Dejana Manića, direktora javnog preduzeća Skijalište Besna kobila, koje je formirano 2008. kako bi razvilo potencijale ove planinske lepotice, na planini postoje skromni smeštajni kapaciteti.

Postojeći Planinarski dom smo u potpunosti sredili i opremili kako bi bile zadovoljene sve želje turista, postoji i nekoliko vikendica u okruženju, ali ova planina zaista vapi za bar jednim hotelom, jer iz godine u godinu raste interesovanje. Naši kapaciteti su popunjeni ne samo u zimskom periodu već i tokom cele sezone - kaže Dejan Manić.

besna-kobila4 foto: besnakobila.rsNapominje da, iako postoji težnja za atraktivnijim turističkim sadržajima, zaljubljenici u ovu planinu kažu da je njena najveća draž u netaknutoj prirodi.

Planina Besna kobila se prostire u okviru planinskog masiva koji obuhvata planine Dukat, Bele vode, Doganica, Gloška planina. Posebno lep prizor su pašnjaci koji se pružaju na višim delovima planine i koji su idealni za šetnju u letnjim i jesenjim danima.

Sa najvišeg vrha, može se videti Kopaonik, Šara, kao i planina Rila u Bugarskoj.


Planina dobila ime po legendi o lepotici i njenoj kobili

besna-kobila2 Skromni smeštajni kapaciteti; foto: besnakobila.rsOva planina ima izuzetno zanimljiv istorijat, a mnogi ne znaju odakle joj tako neobično ime, a neobičnije je još i selo u podnožju planine koje nosi ime Kriva Feja. Upravo legenda koja se godinama prepričava objašnjava kako je selo, a i sama planina dobilo ime.

Pričaju ljudi da su davno na ovoj tada bezimenoj planini došli nomadi, a među njima i neobično lepa devojka Feja. Njena lepota i divlji karakter bili su nadaleko čuveni. Volela je da se takmiči sa momcima u svim disciplinama, ali je najviše volela da jaše svoju kobilu, upravo na ovim planinskim pašnjacima – prepričava legendu stariji meštanin Krive feje.

Dalje legenda kaže da je jednog dana Fejinu kobilu ujeo besni pas, ona je u strahu uzjahala kobilu u nadi da će je odvesti kod oca na izlečenje, ali kobila je zbacila Feju koja je polomila nogu i tako “za navek kriva osta”. Nomadi selo nazvaše Kriva Feja, a planinu Besna kobila.


Razvoj ski-spotova

besna-kobila5 Osamdesetih puno uspešnih skijaša iz Vranja; foto: besnakobila.rsIstorijat skijanja na Besnoj kobili datira još od četrdesetih godina, a kako za Južne vesti objašnjava Đorđe Dedinac predsednik ski-kluba Besna kobila, Planinarski dom na Besnoj kobili počeo je da se gradi 1948. godine.

Završen je 1950 godine. Dom je izgrađen ličnim sredstvima Vranjanca Dragana Spasića, planinara i skijaša i dat na upravljanje tadašnjem planinarsko smučarskom društvu. Završetkom izgradnje kreće i ekspanzija skijaškog sporta na Besnoj kobili – pojašnjava Dedinac.

U početku akcenat je bio stavljen na nordijske discipline, skijaško trčanje i ski-skokove. Sa razvojem skijaškog sporta dolaze i prvi rezultati, pa tako vranjski srednjoškolci osvajaju i prve medalje i nižu prve uspehe.

Organizuju se i prva takmičenja, a gradi se i tridesetometarska ski-skakaonica. Uporedo sa nordijskim disciplinama razvijaju se i alpske discipline, slalom i veleslalom.

Najbolji vranjski takmičari u to vreme bili su Dušan Stošić Tile, Dušan Jovanović Tabanac i najmlađi među njima  Milorad Đordjević Bonde. Među alpincima najbolji ne samo u Vranju nego i u Srbiji je bio Branko Pešić, rođeni Krivofejčanin – priča Dedinac.

Sa razvojem takmičarskog skijanja u Vranju i na Besnoj kobili razvija se i rekreativno bavljenje ovim sportom, pa je sve veći broj učenika odlazio na zimovanje na Besnu kobilu. Organizator ovih grupa bio je profesor fizičke kulture u Branislav Stefanović Đulbars.

Sedamdesetih godina u organizovanje zimovanja na Besnoj kobili uključuju se profesori gotovo svih škola na teritoriji grada. 1978. godine osniva se skijaški klub Simpo, a 1979. skijački klub Rudar. Dve godine kasnije dolazi do fuzije ova dva kluba, a brigu o takmičarima preuzima Nestor Dedinac - Pinki. Svojim radom i angažovanjem stvara najtalentovaniju ekipu klinaca  koja tokom osamdesetih godina beleži neverovatne uspehe – navodi Dedinac. 

besna-kobila3 Ponovo se vraća ski-sport na Besnu kobilu; foto: besnakobila.rsČlanovi tog tima postaju višestruki prvaci Srbije i reprezentativci Srbije, te se 1985.godine na Besnoj kobili organizuje prvenstvo Srbije u disciplinama slalo i veleslalom. Vranjanci su i tad dominirali.

Članovi kluba koji su u tom periodu beležile najveće uspehe su Jovan Stojanović Joca Stenmark, Đordje Dedinac, Veroslava Jovanović, Igor Trajković, Nenad Stefanović, Nenad Petković, braća Branimir i Dragan Stočić i drugi – kaže Dedinac.

Javno preduzeće skijalište Besna kobila počinje da gazduje planinarskom domom od 2008. godine. Dom se kompletno renovira kupuju još dva ski-lifta i kreće novo poglavlje u razvoju Besne kobile i skijaškog sporta uopšte.

Ponovo se formira skijaški klub Besna kobila 2012. godine i kreće sa ozbiljnim radom. Pored svojih takmičarskih aktivnosti treneri ski-kluba organizuju i vode ski-školu kroz koju je do sad prošlo blizu 500 dece. Tako Besna kobila ponovo postaje atraktivna destinacija za  rekreativni i školski turizam. Kako zimski tako i letnji – priča Dedinac.

I on deli mišljenje stručnjaka za planinski turizam koji kažu da svojim položajem i količinom padavina Besna kobila se svrstava u jednu od najatraktivnijih planina za zimske sportove u Jugoistočnoj Evropi.

Čeka se samo investitor koji će to prepoznati i želeti da uloži u njen dalji razvoj. Razvojem ove lepotice, razvio bi se ceo naš kraj – smatra Dedinac.

Poslednjih godina Vranjanci, čak i oni koji nisu ljubitelji zimskih sportova, vole da provode vikende na ovoj planini. U restoranu se služe i tradicionalna jela iz ovog kraja, a na meniju su trljanica, samsa i propeć.

​J​užne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Vranja.

Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.

Ovi tekstovi su deo projekta koji je finansiran iz javnih sredstava Grada Vranja, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Vranja i širem informisanju javnosti o ovom kraju.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.