Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

10:38, 5. 10. 2016.

| Kultura

Sokobanja čuva zaveštanje svog najpoznatijeg slikara

Autor:Nikola MarkovićIzvor:Južne vesti
Milun-MItrović
U Sokobanji legat Miluna Mitrovića; foto: M. M.

Turistima na sokobanjskoj promenadi godinama pažnju privlači zgrada gde se nalazi plod višedecenijskog rada akademskog slikara Miluna Mitrovića. Uspomenu na modernistu, koji je talenat nadograđivao u Beogradu, čuvaju Sokobanjci, a o njegovom radu nemo svedoči 170 slika.

Sokobanjski krajolik, živopisnu prirodu istočne Srbije i temperament južnjaka Mitrović je do svoje smrti nosio sa sobom, često ih naglašavajući kroz svoj slikarski kolorit.

Smeštena u prve godine Kraljevine Jugoslavije, tek nešto malo nakon kraja Prvog svetskog rata, priča o Milunu Mitroviću počinje u selu Rujevica pokraj Sokobanje. Međuratne godine, od rođenja 1922. do kraja sledećeg velikog svetskog sukoba, Milun je proveo u zavičaju. Najpre se školovao u osnovnoj školi u Vrbovcu, a potom u sokobanjskoj gimnaziji.

Učiteljsku školu u Aleksincu završio je u 1943. Slikarski put kojem je oduvek naginjao, profesionalno je započeo u ratnom vihoru, kada je upisao Likovnu akademiju u Beogradu. 

U velikom dvorištu iza kuće bili su šlljivar, štala i odvojeno ambar. U dvorištu je s proleća cvetao jorgovan zvani ljiljak. Ljubičasta boja tih cvetova od početka Mitrovićevog slikarstva našla je mesto u njegovom radu i on će uvek, kako su i drugi primetili, imati ličan i istančan odnos prema toj boji - svedoči likovni kritičar Dejan Đorić.


“Ko hoće da saznaje kosmos, može ga tražiti gde god krene“

Ovim rečima je svoju kosmogonijsku poetiku najbolje opisao sam Milun Mitrović, potvrdivši tako da je svoj kosmos slikar spoznavao baš tamo gde je za svojih gotovo devet decenija života bivao.

Galerija Neka od 170 dela koja je Milun Mitrović zaveštao Sokobanji izložena su u galeriji; foto: M. M. Počev od uticaja profesora Evgenija Lapteva koji mu je predavao u Učiteljskoj školi, pa sve do najvećeg životnog gurua Mila Milunovića u čijoj je klasi diplomirao 1948. godine, Milun je sticao znanja, trajući zajedno sa epohama koje su se tematski i vremenski smenjivale.

Više puta se i sam osvrtao na epohe i stilove koji su se vrtoglavo smenjivali, komentarišući pritom da je najvažnije ostati svoj.

Najteža stvar u ovoj savremenosti je održati svoj kontinuitet. Jasnije rečeno: izbeći direktne uticaje svetskih kretanja, sačuvati svoju individualnost. Treba dobro upoznati sve pojave u umetnosti, treba im dati objektivno mesto i značaj, ali onda se okrenuti sebi - prokomentarisao je jednom prilikom slikar u intervjuu za Radio Beograd.

Da je uvek ostajao autentičan, slikar je potvrdio brojnim izložbama u zemlji ali i inostranstvu, kada je izlagao u Beču, Štutgartu, Bukureštu, Oslu, Montrealu, Bejrutu, Njujorku i mnogim drugim svetskim gradovima.


Traženje suštine kroz pejzaž i akt

Ležeći-akt Spoj slikanja pejzaža i aktova odredio je stil ovog Sokobanjca; foto; M. M. Nesvakidašnji spoj slikanja pejzaža i aktova, odredio je stil jednog od najpoznatijih Sokobanjaca dvadesetog veka. 

Pejzažno slikarstvo Miluna Mitrovića često se povezuje i sa nostalgijom koju je on pokušavao ostvari da kroz boju i usresređen pokret bez previše kitnjastog u sebi.

Mitrović je bio jedan od retkih slikara koji su slikali predeo u Srbiji. Na taj način on je uspeo da stvori jednu originalnu viziju Srbije, njenih predela, bregova i polja koji su stekli već pravo građanstva u našem savremenom slikarstvu - govorio je nekada Pavle Vasić o Mitrovićevom slikarstvu.

Sličan stav imao je i Đorđe Kadijević koji je sredinom sedamdesetih rekao da Mitrovićev pejzaž, „uprkos svemu, ne gubi svojstva ambijenta, nekog oporog, ponešto setnog štimunga u kome otkrivamo jedan osobeni doživljaj srpske zemlje.“


Umetnička zaostavština u Sokobanji

Skoro deceniju pred smrt, slikar je na dan Sokobanje, 2001. godine, bogatu umetničku zbirku, sačinjenu od oko 170 slika, zaveštao svom zavičaju.

Zgrada-Legata Galerija privlačii turiste sa sokobanjske promenadeDanas se u legatu čuvaju sve slike, a u izložbenom prostoru galerije neke su i izložene. U javnim ustanovama Sokobanje takođe se nalaze dela nastala kistom Miluna Mitrovića. Kako je ovaj umetnik dosta polagao i na školovanje novih generacija, u Galeriji se često mogu videti i gostujuće izložbe drugih slikara.

Već dvadeset godina u Sokobanji se organizuje Umetnička kolonija “Sokograd“. Naredna će biti održana od 10. do 16. oktobra.

​J​užne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Sokobanje.

Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.

Ovi tekstovi su deo projekta “Sokobanja u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Sokobanja, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Sokobanje i širem informisanju javnosti o ovom kraju.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.