Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

14:47, 24. 2. 2016.

| Društvo

Dugo čekaju nove organe zbog premalo donora

Autor:S. JanačkovićIzvor:Južne vesti
hirugija
Ako želite da postanete donor, obratite se izabranom lekaru; foto: flickr.com/ArturBergman

Hoće li sa organom koji otkazuje dočekati sledeći dan ono je zbog čega strepe mnogi pacijenti u Srbiji i Nišu. Transplantaciju jetre, bubrega, pluća ili srca dočekalo bi njih mnogo više kada bi Srbija, koja je na dnu evropske lestvice po broju presađenih organa, imala više donora.

Prema podacima na sajtu "Srbija za transplantaciju", u Češkoj ili Poljskoj se za 3 godine izvede 1.200 do 1.500 transplantacija, dok ih je u Srbiji toliko izvedeno za poslednjih 30 godina.

Podaci takođe pokazuju da Španija, jedna od zemalja koja je najnaprednija u ovoj oblasti, ima 34 donora na milion stanovnika, a Srbija tek 4.

Zbog tako malog broja donora, u Srbiji se na transplantaciju čeka godinama. Kada bi ih bilo više, bile bi i veće šanse da se za onoga kome je to neophodno nađe odgovarajući bubreg, jetra, srce, pluća - kaže poslanik iz Niša Dušan Milisavljević, lekar koji se zalaže za podizanje svesti o značaju ovog problema.

operacija Transplantacije u Srbiji mnogo ređe nego u razvijenim evropskim zemljama; foto: drkamakshimemorialhospital.comDodaje da nema sumnje u to da je Srbija humana, što se pokazuje čestim humanitarnim akcijama na kojima se za obolele sugrađane prikuplja novac, ali da humanost treba da se dokaže i potpisivanjem donorskih kartica.

Evropske zemlje su napravile savez "Eurotransplant", to je jedinstvena lista čekanja. Kada naši sugrađani idu na transplantaciju u inostranstvo, oni su na toj listi sa mnogo ljudi i nemaju prioritet. A treba znati i da, ako dočekaju operaciju, dobijaju srce ili pluća nekog humanog građanina Austrije, Nemačke ili druge zemlje - kaže Milisavljević.

Prema njegovom mišljenju, Srbija ima dobar kadar i uslove da unapredi ovu oblast medicine, ali je sada situacija takva da jedna Nišlijka, koja diše sa 12 odsto pluća, mora u Austriju, a da druga na bubreg čeka 2 godine.

Kako kaže direktorka Klinike za nefrologiju Kliničkog centra u Nišu dr Radmila Veličković Radovanović, na transplantaciju bubrega u Nišu čeka oko 30 pacijenata. Ako bubreg dobiju od živog donora, što je najčešće srodnik, čekaju oko 6 meseci, ali su kadaverične transplantacije, sa donora koji je doživeo moždanu smrt, znatno ređe i na njih je čekanje duže.

2013. godine na bubreg je u Nišu čekalo 120 pacijenata


Hrvatska - model na koji se treba ugledati

Time da je u 2014. godini imala najveću stopu "darivanja organa" u svetu može se pohvaliti susedna Hrvatska sa čak 35 donora na milion stanovnika, a istovremeno je prva po broju transplantacija bubrega i jetri.

U "Eurotransplant" se učlanila 2007. godine što joj je i stvorilo mogućnosti da razvije transplantacijski program koji je uvršten među najbolje na svetu.

Ovome je doprineo hrvatski zakon o doniranju organa po kome je "svaki građanin potencijalni donor organa nakon moždane smrti", ako se tome tokom života nije izričito protivio ili ako se nije upisao u "registar nedarovatelja" pri Ministarstvu zdravstva. 

Osnovna razlika je u tome što se u Hrvatskoj izjašnjavaju oni koji ne žele da budu donori, a kod nas oni koji to žele - kaže Milisavljević.

Nada se da će se uz edukaciju hirurga i promociju donorstva Srbija uskoro naći bliže Hrvatskoj.

Ova mogućnost će se možda javiti uskoro jer se, prema rečima koordinatora za tranplantacije u Kliničkom centru u Nišu dr Gorana Paunovića, i kod nas priprema takva izmena zakona.

Samo oni koji izričito ne žele da budu donori, kao što se slučaj u svetu, će se o tome izjašnjavati. Ipak, kao i svuda u svetu, opet će se na kraju tražiti i saglasnost porodice - kaže dr Paunović.

On dodaje da je, osim izmene zakona, potrebna i izmena svesti građana i stav da čovek koji više nije živ može spasiti 5 ili 6 života.


Donorstvo koče neznanje i sujeverje

Kako smatra Dušan Milisavljević, na nepopularnost donorstva u Srbiji utiču sujeverje i neinformisanost.

Čujem da neki ne žele da "skrnave telo". Treba znati da nijedna verska zajednica nema ništa protiv transplantacije, pa očekujem da se i crkva uključi u promovisanje donorstva - kaže Milosavljević.

Kako se navodi na sajtu "Srbija za transplantaciju", Srpska pravoslavna crkva je na Saboru 2005. godine blagoslovila presađivanje organa i pozvala vernike da ih zaveštaju. Katolička crkva je odavno podržala zaveštanje organa što pokazuje činjenica da je papa otvorio Kongres transplantacije u Rimu.

Kažu da je stvar ista i kod jevrejske zajednice, kao i da se Rabin Isak Asiel o tome takođe pozitivno izjasnio, isto kao i muftija Jusufspahić u ime muslimanske zajednice.


Za donora dovoljan potpis kod izabranog lekara

Kako objašnjava dr Paunović, onaj ko želi da zavešta organe, izjavu o tome može da potpiše kod svog izabranog lekara. Ona se zatim šalje Upravi za biomedicinu odakle se donorska kartica šalje na kućnu adresu donora.

U Nišu se zasada radi samo transplantacija bubrega, ali i eksplantacija, odnosno "uzimanje" srca, bubrega i jetre koji se se zatim mogu implantirati, odnosno "usaditi" u Beogradu. 

U junu prošle godine, zahvaljujući odluci porodice preminule žene i akciji niški, beogradskih i novosadnih lekara, spasena su 4 života

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • neko iz unutrasnjosti

    07:11 // 25. 2. 2016.

    da li moze da se potpise donorska kartica ali sa odredjenim uslovom npr. da primaoci organa budu iskljucivo sa juga srbije a nikako gospoda iz Beograda?Ako moze rado cu je potpisati

    • CVETKO prvi

      13:22 // 25. 2. 2016.

      @ neko iz unutrasnjost :
      Nama i onako ne trebaju organi ... slabo ih i koristimo , pogotovo organe za varenje /mislim na šporete , šerpe , lonce , tiganje.../ !

    • neko iz unutrasnjosti

      19:32 // 26. 2. 2016.

      cvetko nije da nisam human ali ovo je odgovor na bg diskriminaciju ostalog dela srbije npr trudnice u bg 100% a na jugu 65%od licnog dohotka pa tako i za tvoje serpe i lonce njima pune serpe a nama drska od tiganja koji si pomenuo

  • Miroslav

    23:59 // 24. 2. 2016.

    Objasnite nam sta to znaci "mozdana smrt", da li se organi uzimaju samo u tom stanju, sto bi znacilo da su oni jos zivi, ili gresim? Da li je moguce uzimanje organa nakon apsolutne smrti i u kom vremenu? Treba jos edukacije.

    • Jelena

      13:01 // 25. 2. 2016.

      Mozdana smrt srpskim jezikom receno znaci da je neko ziv, radi mu srce, pluca, bubrezi... ali je mozak mrtav i moze da se odrzava samo na oaratima u zivotu, bez da moze da komunicira sa okolinom i bez svesti o bilo kakvom desavanju oko njega

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.