Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:32, 5. 2. 2019.

| Društvo

I pored edukacije, diskriminacija prisutna u svim sferama društva

Autor:Bojana AntićIzvor:Južne vesti
ziva biblioteka
Pojedine društvene grupe i dalje diskriminisane, foto: B. A.

Homoseksualci, transrodne osobe, Romi, invalidi, samo su neke od grupa koje se svakodnevno susreću sa različitim oblicima diskriminacije. Iako ovo više nisu tabu teme, već nešto o čemu se otvoreno priča, kažu u leskovačkom Edukacionom centru, diskriminacija “različitih” i dalje je prisutna u našoj okolini. Kako bi “razbili predrasude i stereotipe”, mladi iz ovog centra konstantno organizuju predavanja i radionice, ali i razgovore sa “drugačijima”.

Pritisci, nerazumevanje i neprihvatanje neki su od problema sa kojima se susretao 30-godišnji Đura, transrodna osoba iz Beograda. Najteže mu je bilo, kako kaže, da priča sa roditeljima, a teško mu je “palo” i nerazumevanje nastavnika koji su tražili da se ispiše iz škole.

Oduvek je znao da je drugačiji, priča on, ali su ga u društvu uvek prihvatali, jer je bio druželjubiv. Najviše problema imao je sa nastavnicima i roditeljima kojima je transrodnost bila nešto na šta ga je “neko nagovorio”.

Nisam mogao da im objasnim da je to nešto što ja osećam. Doživeo sam da nastavnici u školi traže da se ispišem, a da me roditelji pitaju ko me nagovara na to i da li sam u nekoj sekti - priča Đura.

Još u vrtiću se nije osećao kao devojčica, ali nije znao kako to da nazove, niti je znao da “osobe kao on” postoje. Mislio je, priča, da je sam na svetu i da se samo njemu to dešava, a dugo nije imao hrabrosti da bilo kome poveri svoj problem.

Tek sam se u srednjoj školi poverio tadašnjoj devojci. Ona mi je pomogla da shvatim ko sam, nakon čega sam se “otkrio” roditeljima. Bilo je teško objasniti im, ali posle mnogobrojnih razgovora, kako sa stručnjacima, tako i međusobno, prihvatili su to što jesam - kaže on.

Na njegovom putu, kako kaže, mnogo su mu pomogle organizacije i grupe podrške koje se bave problemima diskriminacije.


“Važno je razumeti da različitost ne znači bolest”

Problem koji postoji kod onih koji diskriminišu osobe koje “nisu kao oni” je što nerazumevanje nečega pretvaraju u “bolest”. Upravo zbog toga se, kaže Sara Čogurić iz Unije parlamenta leskovačkih srednjoškolaca, organizuju razgovori sa diskriminisanim osobama, takozvanim “živim knjigama”.

Ideja je da se ljudi informišu i edukuju na pravi način. “Žive knjige” prenose svoja iskustva i na neposredan način govore o svojim problemima. Na taj način pokušavamo da razbijemo stereotipe koji i dalje postoje u društvu - kaže Čogurićeva.

Projekat “Živa biblioteka” u Srbiji se sprovodi od 2014. godine, sa idejom da edukuje građane o ljudskim pravima, ravnopravnosti i borbi protiv diskriminacije.


Invalidi, Romi i HIV pozitivne osobe najčešća “meta” diskriminacije

Prema izveštaju Poverenika za zaštitu ravnospravnosti, u 2017. godini najčešće diskriminisane grupe bili su invalidi, zatim etničke manjine, a bilo je dosta prijava diskriminacije zbog seksualne orijentacije.

Diskriminaciji su najčešće izložene osobe sa invaliditetom, a osim fizičkih barijera koje se odnose na nepostojanje rampi, nedostupne su im i informacije i usluge. Od 532 pritužbe, 114 se odnosilo na diskriminaciju na osnovu invaliditeta - piše u izveštaju.

Velika je prisutnost i stigmatizacije HIV pozitivnih osoba, a što se tiče diskriminacije nacionalnih manjina - svaka druga pritužba odnosila se na diskriminaciju Roma.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • JA

    13:20 // 5. 2. 2019.

    Ne delim Vaše mišljenje! Najizloženiji diskriminaciji su Srbi u Srbiji!!!

  • Никола

    12:26 // 5. 2. 2019.

    Колико у Лесковцу има трансродних особа које трпе дискриминацију?

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.