Lekar koji je izmenio Prokuplje

Simboli Prokuplja bez kojih je ovaj grad sada nezamisliv - Hisar i Savićevac, pre jednog veka bili su golet koja je zahvaljujući lekaru Aleksi Saviću pošumljena i uređena i postala omiljeno šetalište Prokupčana sa čijeg vrha je najlepši pogled na grad.

Hisar pre nego što je pošumljen; foto: Narodni muzej TopliceO imenu i delu Alekse Savića, lekaru koji je preživeo Albansku golgotu i kao ministar zdravlja unapredio zdravstveni sistem u celoj zemlji, malo ko zna. Koliko je bio značajna ličnost za Prokuplje i celu Toplicu, govore dobra dela koja je ostavio za sobom.

Iako je bio lekar, Aleksa se zanimao za unapređenje, ne samo zdravstvenog sistema, već i kvaliteta života Topličana. Po kandidaturi Topličkog okruga 1925. postao je narodni poslanik, a 1927. izabran je za ministra narodnog zdravlja u Vladi Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Doktor Savić je zaista zavoleo Prokuplje kao svoj grad, iako je rođen u Užicu. Kada je postao ministar njegovo voljeno Prokuplje je tada počelo da liči na uglednu varoš. Njegovom inicijativom kaldrmišu se ulice i prave se trotoari, grade se česme, bunari, pumpe, na brdu Borovnjak pravi se prvi vodovod u Prokuplju i gradi se Poljoprivredna škola - kaže Darko Žarić, istoričar i direktor Narodnog muzeja „Toplice“ u Prokuplju.

Prokuplje je sada nezamislivo bez Savićevca; foto: JVŽarić ističe da tada Hisar i Borovnjak dobijaju svoje ruho, a na njima je posađeno oko 40 hiljada četinara donetih sa Karpata.

U testamentu ostavio novac za zamak “Savićevac”

Aleksin testament koji je sačinio na samrti svedočanstvo je velike ljubavi ovog rođenog Užičanina prema Prokuplju. U njemu zaveštava 400 hiljada dinara Opštini Prokuplje da na vrhu Hisara napravi zamak sa kog se može videti cela okolina Prokuplja.

Kao moja zadužbina varoši Prokuplju, u kom sam proveo moje najbolje dane, radeći svesno i najvećom predanošću na kulturnom, ekonomskom, političkom i higijenskom podizanju ove varoši i celog Topličkog okruga, želim da se ovaj zamak nazove “Savićevac”, a koji naziv da bude naznačen na najistaknutijem mestu ovog zamka; pored ovog naziva da se prikuca i jedna ploča sa natpisom: “Ovu zadužbinu podiže i ostavi dr Aleksa Savić, lekar i ministar narodnog zdravlja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, bolnima za oporavljenje, a mladima i zdravima na uživanje - stoji u testamentu.

Pogleda sa Savićevca na Prokuplje i okolinu; foto: JVSada se upravo ovaj zamak i Hisar nalaze na grbu Opštine Prokuplje, zajedno sa rekom Toplicom u podnožju.

Pored želje da se izgradi zamak sa njegovim imenom imao je još jednu, veću - da se sahrani na Hisaru, na mestu koje je sa dva kamena još za života obeležio, kako bi počivao među prijateljima.

Predan lekar koji se branio od vukova i razbojnika

Dr Aleksa Savić umro je 1928. godine; foto: Narodni muzej TopliceNakon završenih studija medicine u Gracu, Aleksa Savić je postavljen za lekara u Topličkom i Dobričkom okrugu. Na raspolaganju je od instrumenata imao samo stetoskop, špriceve i igle. Ipak, to ga nije sprečilo da radi svoj posao najbolje što može.

Pre njegovog dolaska u Toplicu 1904. godine, stanovništvo je bilo sujeverno i zdravstveno neprosvećeno. Smatralo se da je bolest delo viših sila, da se mogu razboleti od urokljivih očiju ili od čini koje je neko bacio na njih, a lečili su se kod vračara. U to vreme na oko 12 hiljada stanovnika bio je samo jedan lekar, kome su seljaci najčešće dolazili samo pred smrt.

Topličani su ga voleli i cenili, zato što je i po kiši i po snegu obilazio pacijente i do najudaljenijih planinskih mesta. U to vreme je, recimo, bilo mnogo razbojnika na putu do tih sela, pa je morao uvek da nosi pušku ili da ide u pratnji policajca, a zimi je bilo mnogo vukova, pa i zbog toga - objašnjava istoričar Žarić.

Stanovništvo je najčešće obolevalo od zaraznih bolesti koje su se teško lečile, pa je Aleksu najviše zanimala bakteriologija i lečenje infektivnih bolesti. Tokom Prvog Balkanskog rata i Prvog svetskog rata kao ratni lekar počeo je da se usavršava na tom polju. Sa srpskom vojskom je prešao preko Albanije, a na Krfu je upravljao bolnicom u kojoj je lečio vojnike od tifusa.

Poželeo je da mu grob bude na Hisaru; foto: JVAleksa Savić je nakon rata proveo 3 godine na usavršavanju u Parizu, a kada se vratio 1921. postavljen je za upravnika Niške bolnice.

Kao ministar je unapredio celokupnu zdravstvenu zaštitu u zemlji izradom Zakona o preventivnoj i kurativnoj medicini, približavanju zdravstvenih radnika najudaljenijim mestima u zemlji, izradom sanitarnih zakona i popravkama bolnica.