Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

11:16, 25. 11. 2015.

| Društvo

Čudotvorne vode Sokobanje

Autor:Marika ŽivkovićIzvor:Južne vesti
sokobanja amam
Tursko kupatilo ima dva termomineralna izvora "Sv Arhanđel" i "Preobraženje"; foto: JV

Najveće bogatstvo Sokobanje jesu mineralne vode otkrivene još u doba Rimljana na kojima danas počiva gotovo celokupan razvoj ovdašnjeg zdravstvenog turizma.

vode5 U Amamu se gostima nude i podvodne masaže, biserne kupke i kupanje u termalnoj vodi; foto: OTKSTermalni izvori Sokobanje spadaju među najbolje u zemlji, te se po lekovitosti i dejstvu porede sa vodama austrijske banje Bad Gaštajn i Pfeferskim toplicama u Švajcarskoj. I sama legenda o nastanku Sokobanje propoveda baš o čudotvornoj moći njenih voda.

Po legendi “u vremena davna, silan velmoža, gospodar tvrdog Sokograda, jahaše kotlinom”.

Odjednom, smrači se nebo nad Ozrenom, sevnu munja s Oštre Čuke, grunu grom i zadrhta zemlja sve do Šiljka na surom Rtnju. Poskoči uplašeni hat, jahač pade i izgubi svest. Kada se gospodar Sokograda osvesti… nije mogao na noge da se osloni… Iznenada, začu se klokot vodenog ključa… Kad velmoža prvi gutljaj vode sa izvora popi, u glavi mu se namah sve razbistri. Kada desnicu ruku u vodu stavi, snaga u njoj ožive. Kad to vide, onako u odelu gospodskome okupa se u kladencu, ozdravi odmah - deo je legende.

vode2 Smatra se da su kupatilo sagradili Turci na temeljima rimskih termi, o čemu svedoče stari temelji i fragmenti antičkih opeka; foto: M. Ž.Navodi se da je tada pročuo glas o vodi koja isceljuje, te da je “sa svih strana navalilo kljasto i bogaljasto”, a su oni koji su najviše bolovali tu podigli kuće.

Danas se u Sokobanji termalnim vodama od 39 do 40 stepeni i vodom sa izvora od 28 do 34 stepeni Celzujusa leče mnoga oboljenja poput bronhijalne astme, hroničnog bronhitisa, raznih reumatskih oboljenja, psihoneuroza, malokrvnosti... Lečenje ovim vodama, uz nadzor lekara, obavlja se kupanjem, ispijanjem, inhaliranjem, ispiranjem i hidro-masažom.


Amam opstaje vekovima

vode9 O moći vode govore i legende; foto: JVSokobanjsko lekovito kupatilo prvi pominje turski putopisac Evlija Čelebija 1663. godine. Kaže da je “vrlo impozantno, u dobroj građevini, s kupolama pokrivenim olovom, sa šedrvanom i sobama za kupanje.”

Navodi da postoji odvojeno kupatilo za žene, da se topla voda najpre meša sa hladnom i napominje da su ovde dolazili na oporavak bolesnici iz Turske i čak Male Azije.

Kao lečilište, banju pominje i austrijski osvajač general grof Šmetaus koji je 1737. zapisao da je “veliko selo Banja dražesno je mesto… Ima kupatila za koja se priča da su divna… Sagrađena su od mermera i održavaju se sa puno čistoće.”

Čuveni arheolog i putopisac Feliks Kanic utvrdio je da je znatan deo zida sokobanjskog kupališnog bazena rimski zid i u isto vreme nailazio na antičke fragmente cigala.

vode6 Amam u Sokobanji jedini je originalni amam u funkciji na ovim prostorima; foto: OTKSOd antičkih vremena do danas, ovaj amam se više puta obnavljao kako bi zadržao svoju istorijsku vrednost, zdravstvenu praktičnost i turističku atraktivnost. U prošlosti nikada nije zatrpavan i zapostavljan te se i danas kao i prošlosti može uživati u bazenima punim lekovite vode, što ga čini jedinstvenim na ovim prostorima.


Miloševa kada i Zona Zamfirova

vode7 Miloševa kada u amamu uvek mami poglede turista; foto: OTKSDolaskom Miloša Obrenovića po oslobođenju od Turaka 1833. godine kreće se sa izgradnjom i brzim usponom Sokobanje. Prema zapisima Feliksa Kanica 1835. godine je Baron fon Herder, inače stručnjak za ispitivanje ruda i minerala, ispitivao je vode Sokobanje i uporedio ih po kvalitetu sa banjama u Austriji i Švajcarskoj. Godinu dana ranije su uzorci vode poslati bečkom univerzitetu prvi put na analizu.

Pri obnavljanju amama, Miloš je naručio i izgradnju sopstvene kade, odakle je, kako kažu istoričari, opuštajući se u vodi kroz poseban prozorčić posmatrao i birao omiljene kupačice. Danas je kneževa kada pod zaštitom države i svojim autentičnim izgledom privlači pažnju posetioca.

Turistima je amam postao naročito zanimljiv nakon što su scene iz Šotrinog filma Zona Zamfirova ovde snimale, te je onima koji bi da zavire unutra sada ovo kupatilo otvoreno za razgledanje.


vode3 foto: M. Ž.Prvi banjski lekar i prvi gost

Dan Sokobanje kao turističkog mesta je 21. jun, a 1837. godina smatra se počekom organizovanog turizma. Tada je izgrađen špitalj, savremeni stacionar, sa 18 soba za smeštaj, ordinacijom za lekara i sobom za amamdžiju čija je dužnost bila da se stara o kupatilu i redu kupanja.

Za prvog banjskog lekara, kada ih je u Srbiji bilo samo desetak, postavljen je Đorđe Novaković, inače pokršteni Leopold Erlih. On je bio izuzetno obrazovani hirurg, govorio je više jezika, bio duhovit i prema rečima tadašnjih meštana voleo je neposrednost i gostoljublje banjskoga kraja, zbog čega je promenio svoju veru.

Zdravstveni turizam u Sokobanji otpočinje prvim uputom za lečenje koji je izdat poručniku Lazareviću u knez Miloševoj kancelariji u Kragujevcu 21.juna 1837.godine. Tako Lazarević postaje prvi banjski gost koji sa “vaučerom” dobija sledovanje od “po oke mesa, jednu oku hleba, soli i po jednu sveću nadan”.

sokobanja amam U okviru Amama nalazi se prirodni inhalatorijum čija isparenja sadrže gas radon; foto: OTKS

​J​užne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Sokobanje.

Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.

Ovi tekstovi su deo projekta “Sokobanja u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Sokobanja, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Sokobanje i širem informisanju javnosti o ovom kraju.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Sociološkinja

    17:20 // 25. 11. 2015.

    Sve pohvale autoru za tekst!

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.