Centar za lečenje “zečje usne” uskoro u Nišu
Deca koja se rode sa teškim anomalijama rascepa usne i nepca za nekoliko meseci moći će da budu lečena u specijalizovanom centru u Nišu, koji će biti prvi takve vrste na prostorima bivše SFRJ, najavljeno je na skupu lekara Cleft tima Evropske unije na niškom Medicinskom fakultetu.
Ovakvi centri, rečeno je na simpozijumu, već postoje u zemljama Evropske unije i pokazuju veliki stepen uspešnosti. Plan je da centar u Nišu radi u okviru Klinike za stomatologiju.
Sa ekspertima evropskog borda Cleft mreže koja se bavi upravo anomalijom rascepa usne, takozvane “zečije usne”, na formiranju centra u Nišu već nekoliko meseci radi doc. dr Julija Radojčić, profesorka niškog Medicinskog fakulteta.
Cilj skupa u Nišu jeste da članovi borda pomognu otvaranju Centra za lečenje ovakvih pacijenta, kako kroz obezbeđivanje određenih materijalnih sredstava, tako i kroz seriju predavanja lekarima i medicinskim sestrama savremenim metodama lečenja - objašnjava Radojčićeva.
Doktorka Radojčić, specijalista ortopedije vilice, kaže da je naredni korak usvajanje jedinstvenog protokola EuroCleft mreže na nivou Srbije i obnavljanje registra obolele dece.
Nama je cilj da terapija rascepa usne bude usklađena sa savremenim metodama lečenja koja postoje u Evropi. U suštini, terapija je ista, ali je organizacija drugačija - kaže Radojčićeva.
Neophodna saradnja lekara raznih specijalnosti, kaže Martin Parsons; foto: J. C.Prema rečima doktora Martina Parsonsa iz Velike Britanije, ono što protokoli evropske mreže zahtevaju jeste multidisciplinarni pristup.
Ova anomalija predstavlja veliki izazov, posebno u psihološkom smislu, jer se ti pacijenti često podvrgavaju ruglu. Zato je važan multidiscipliran pristup, što znači da se tom decom bave sestre, hirurzi, ortodont, legoped, psiholog i drugi - objašnjava Parsons.
Značaj izlečenja je, kažu lekari, neprocenjiv jer su problemi estetske, ali i funkcionalne prirode - poremećaji govora i ishrane na početku života.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji se na 750 dece rodi jedno sa nekom vrstom rascepa usana.
Ova urođena anomalija je, nažalost, u porastu u našoj zemlji, a sve više dece je u područjima koja su bila pogođena bombardovanjem. Podatak da se u našem regionu rodi više od desetak takve dece mesečno predstavlja veliki problem, ne samo za društvo, već pacijente koji nemaju adekvatne uslove zbrinjavanja u našim zdravstvenim ustanovama - objašnjava Julija Radojčić.
Nejednakost u lečenju
Profesor Piter Mojsi iz Engleske, koji je predsedavajući tima EuroCleft tima, istakao je da postoje velike razlike u tretmanu pacijenata između zapadne i istočne Evrope.
Na primer, u Rumuniji i Bugarskoj, deca koja imaju urođeni rascep usne često su nesocijalizovana i nemaju osnovna prava kao što je obrazovanje. Osim toga, u razvijenim zemljama se ta anomalija rano rešava i leči, dok u nekim zemljama to nije slučaj - kaže Mojsi.
On ističe da svakako postoji povezanost između novca i zdravstva, te da je zato neophodno da ekonomski razvijenije zemlje pomognu onim manje razvijenim.
Južne vesti će se u narednom periodu baviti temama koje brinu građane Srbije, a tiču se eventualnog ulaska u Evropsku uniju.
Da li će moći i dalje da slobodno putuju po Evropi? Da li će imati pristup EU fondovima? Da li će proivođači morati da menjaju svoju proizvodnju da bi je uskladili sa standardima EU ? Da li će moći da i dalje da peku rakiju?
Sagovornici Južnih vesti, o ovim i sličnim temama biće proizvođači sa juga Srbije, studenti, poljoprivrednici, predstavnici institucija…
Pokušaćemo da vam kroz više različitih priča prikažemo gledišta o EU građana sa juga, kao i to šta oni misle da će nam ulazak u EU doneti.
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.