Praznik i oko njega

Oduvek mi je bilo čudno kada bih na današnji dan video oca da donosi one gladiole, koje su mi više ličle na topole nego na cveće i pomalo šeprtljasto predaje majci, čestitajući joj njen dan.

Otac je makar jedanput nedeljno, vraćajući se sa posla, donosio bukete različitog cveća da kuća lepše izgleda i svima nam je to bilo nekako normalno. A onda, sazrevajući, shvatio sam da ako na taj dan ne pokažeš neku pažnju ženskom svetu, bolje i ne izlazi iz kuće. Tako je trajalo do sredine devedesetih.

Potom sam se sudario sa neobičnim problemom: mnoge prijateljice NISU praznovale ovaj dan, niti ga poštovale kao ''komunjarsku'' tvorevinu, navodeći još jedan argument: "ako me ne poštuje cele godine, ne mora ni danas''.

Mislile su tu na svoje partnere takve kakvi su. Ne malo puta nisam znao da li da čestitam praznik ili ne određenoj dami. Pojma nemate koliko se ženski svet može da rasrdi ako mu čestitate praznik koji, iz bilo kog razloga, ne poštuje.

Osmi mart jeste ženski praznik ali je i ogledalo mušakaraca. Na taj dan se vidi naš minuli rad i sve što smo naučili o ženama između dva njihova paznika.Stoga apel muškarcima:

- nemojte danas da vodite koleginice, suprugu ili bilo kog od ženskog sveta na roštilj uglavnom plaćen sindikalnim ili novcem firme u kojoj radite. Roštilj ostavite za veselja a njima prepustite novčanik,
- ne maltretirajte ih pričama o politici, ekonomiji - pustite ih da budu žene
- istrpite sve njihove sitne hirove.Biće vam zahvalne na tome.

Setite se da svaki od nas muškaraca ima ženu svog života. To je vaša majka bez koje vas ne bi ni bilo. Imajte to na umu svakog trena jer su i te dame žene nečijeg života.

Drage naše, slavile vi to ili ne, čestitam vam današnji praznik!