Referendum za promenu ustava ili istraživanje javnog mnjenja

Dan 16. januar 2022. ostaće zabeležen po tome što su građani imali priliku na „vežbaju” neposrednu demokratiju, na čemu im je tik po okončanju referenduma čestitao ni manje ni više nego Predsednik RS sa proširenim ustavnim ovlašćenjem – saopštavanjem rezultata referenduma. Ustav beše de facto promenjen odmah po okončanju procedure za izmenu istog.

Iako je ovo možda bio „praznik demokratije” ili „borba za nezavisno pravosuđe” ili „prilika da se kaže NE autoritarnom režimu”, u suštini radi se o svojevrsnom istraživanju javnog mnjenja na reprezentativnom uzorku. Da se podsetimo glavnog nalaza: oko 60% ZA i cirka 40% NE na 30% izašlih birača.

Neko bi se zaustavio na tome i rekao kako vlast ima i dalje podršku 60% ljudi, a opozicija 40%, no to bi bila prima facie ocena i ne bi nam ništa ili vrlo slabo otkrila. Đavo se krije u detaljima, to je dobro poznato svakome ko iole želi da zaviri u suštinu stvari. Hajde da pokušamo da obelodanimo neke detalje, bez stavljanja tapije na njih kao apsolutno istinite.

Prvo što upada u oči jeste sledeće pitanje: Ma ko je uopšte izašao na ovaj referendum? S tim u vezi, jasno je da 70% nije izašlo, a to je neverovatan potencijal glasova, prema mom sudu, vrlo šarolikih. Nazovimo ih apstinentima (A), od koje će bar polovina na predstojećim izborima zadržati taj neslavni i „bogougodni” status.

Drugo pitanje: Da li svih 60% ZA, odnosno 40% NE zaista čine glasači vlasti, odnosno opozicije? Valjalo bi biti oprezan u toj oceni, jer je sigurno jedan deo glasača za opciju ZA predstavljao opoziciono nastrojene ljude, sudeći prema pozivu određenih građanskih pokreta da glasaju ZA. Takođe, razumno je pretpostaviti i da svi članovi strukovnih udruženja koji su potencijalno podržali „promene pravosuđa” nisu glasači vladajuće oligarhije. Dakle, ZA-opcija sigurno je šarolika, te možda je preciznije reći da u njoj dominiraju glasači vladajuće partije, ali sigurno ne svi!

Treće pitanje odnosi se na opciju NE! Ona je tek interesantna i verovatno ovog puta homogenija u jednom nastojanju: da prenese poruku vlasti da joj ne veruje i da je vreme da ode! No, ako zavirimo u tu grupaciju, svakako možemo naći birače od ekstremno desnih (da ne kažem „besnih”), preko umerene „patriotske” opcije, sve do levih, onih socijal-demokratskih (žutih) i zelenih. Opet jedna „šarena lepeza”, ali ovog puta okupljena oko jednog stava: NE vladajućoj kasti!

Četvrto, možda i najindikativnije, odnosi se na rezultate u tri najveća grada. U njima je pobedila opcija NE. To je „najsočniji nalaz” ove ankete. Mnogo toga pokazuje. Prvo, radi se o najurbanijim delovima Srbije, u kojima žive oni koje ovaj sistem „žulja” iz mnogo različitih motiva. Oni su se okuražili i poslali jasnu poruku svima. Drugo, ovo je značajna pobeda koja pokazuje mogući trend, iako je jasno da vlast i dalje ima preimućstvo na republičkom nivou, jer Srbija nije Vračar, Medijana ili Petrovaradin. Još „kolena treba oguliti” da se ovo pulsirajuće jezgo proširi.

Peto, ovaj referendum dolazi nakon „poraza” koji je u decembru 2021. vlast pretrpela od „M'rš Rio Tinto” pokreta. Sudeći po izrazu lica „Predsednika RIK-a”, ovo možda nije drugi poraz, ali sigurno nije očekivani rezultat. Čovek sa takvim političkim njuhom sigurno zna da će jednog trenutka doći kraj ove (čitaj: njegove) vladavine, i otuda potreba za apsolutnom (medijskom) kontrolom. Ništa se ne prepušta slučaju!

Šesto, referendum je ipak bio u senci „Novaks case-a”, budući da je pažnja ogromne većine ljudi bila usmerena ne na „četiri istaknuta pravnika” nego na „tročlano commonwealth veće” i njegovo rezonovanje po prirodnom pravu. By the way, od prirodnog prava videsmo samo prirodnu osvetu!

Sve u svemu, ovih šest nalaza, a ima ih još, ukazuju na to da stvari nisu kao na početku SNS vladavine. Da podsetim, i ovi „urbani delovi Srbije” dali su šansu tadašnjem novom Lideru (još uvek nije bio Autokrata) da izvrši reforme u Srbiji. Da li je to urađeno, neka svako (pro)sudi, ali jedno je sigurno: „elita” je u međuvremenu postala „kvazi elita”, dok se naš Lider preobratio u Suverena uz oslanjanje na tradicionalnu radikalsku bazu uključujući i one koji u Srbiji uvek glasaju za vlast. Ta baza koja glasa po principu „što je sigurno sigurno je” nikada nije, a moguće je i da nikada neće, presušiti u Srbiji.

Da zaključimo. Vlast će teško biti smenjena na predstojećim izborima, što nije nemoguće. Verovatniji ishod je da će biti značajno uzdrmana i da će u Parlament ipak ući i neki drugi pristojniji glasovi. Za demokratiju je to dobro. Drugo, pokazalo se da je kontrola izbora od ključne važnosti, čega je svesna i sama šarolika opozicija. Treće, glavna bitka ovoga puta će biti za „Beograd”. Tu se lome koplja i određuje pravac budućih promena. Konačno, kandidat opozicije za Predsednika može biti od presudne važnosti, te odlaganje saopštavanja njegovog/njenog imena čini se kao smislena strategija.

Da li će samo ovi faktori igrati ulogu ili će biti i nekih „nekontrolisanih varijabli” ostaje da vidimo nakon izbora, a do tada ćemo uživati u nekontrolisanim i tragikomičnim medijskim glupostima i „spinovima” apologeta ove vlasti!