List iz "muzičkog albuma" studenata Fakulteta umetnosti

Koncert studenata kamerne muzike sa Fakulteta umetnosti u Nišu, iz klase mr Dragane Đorđević, pod nazivom “Muzički album”, održan je u sredu 9. maja 2018. godine od 20 sati u Koncertno-izložbenom prostoru fakulteta.

Nastupila su četiri kamerna sastava: dva klavirska dua, duo violina i klavir i kamerni trio. Program, koncipiran na zavidnom akademskom nivou, sadržao je i neke od bisera klasične kamerne literature iz epohe romantizma, što je za publiku uvek posebna atrakcija. Ovako osmišljen repertoar, uz neupitne estetske kvalitete, ima i edukativnu funkciju kako za same studente, tako i za publiku.

Harmonija blagog i aromatičnog majskog ambijenta prirodno je pogodovala romantičnom kamernom izrazu talentovanih studenata. Ovi mladi umetnici su u svom nastupu pokazali sve elemente koje kamerno muziciranje postavlja pred izvođače: intiman zvuk, bogatstvo artikulacija bez pretenzija za efektom, uzdržanu ekspresiju i lirizam.

Prve su nastupile Jovana Pavlović na violini i Natali Videnović na klaviru. Izvele su tri numere iz Španskog albuma op. 21 Morica Moškovskog. Ovaj nemačko-jevrejski kompozitor, pijanista i pedagog poljskog porekla, iako danas nešto manje poznat, bio je veoma cenjen i popularan tokom kasnog XIX veka. Slavni poljski pijanista Ignacij Paderevski rekao je da, posle Šopena, Moškovski najbolje razume kako da piše za klavir i da u svom radu koristi čitav spektar klavirske tehnike. Kompozicija Španski album sastoji se od četiri numere i objavljena je 1879. godine u verziji za klavirski duo (za četiri ruke). Ređe se izvodi u verziji za violinu i klavir. Ovu nepretencioznu, ali znalački oblikovanu muziku, dve studentkinje su izvele sa jasnim i ubedljivim izrazom savršeno imponirajući jedna drugoj prilikom zajedničkog muziciranja. Njihovo nadahnuto izvođenje ukazuje na nepravednost zapostavljanja ove verzije Španskog albuma na kamernim scenama

Nakon reprezentativnog nastupa prvog kamernog dua, nastupile su dve studentkinje klavira, Nina Stanojević i Ivana Babović, koje su izvele stilski i tehnički veoma zahtevnu Sonatu/Duet Mucija Klementija, prvu od šest numera iz op.3 (iz 1779. godine). Publika je tako imala priliku da čuje jednu od kompozicija koje se veoma retko izvode, a koje spadaju u istorijski značajna dela, jer se Klementijevo klavirsko stvaralaštvo smatra sponom između estetskog izraza dva najveća klavirska kompozitora klasičnog stila, Mocarta i Betovena. Druga kompozicija koju su ove hrabre i ambiciozne studentkinje izvele bio je Rondo op. 107 Franca Šuberta. Delo je objavljeno 1828. godine, mesec dana posle smrti kompozitora. Ova muzika, koja svojom vedrom i nepretencioznom sadržinom predstavlja kontrast kompozicijama nastalim u periodu ozbiljne bolesti kompozitora, čini delo posebno senzibilnim, kako za izvođače, tako i za slušaoce. Ozbiljne i odgovorne studentkinje pokazale su zavidan nivo interpretatorske svesti prilikom odabira ovakvog programa i na tome bi im trebalo čestitati.

Nastup kamernog tria, u sastavu: Jelena Jovanović - sopran, Darko Milovanović - bariton i Svetlana Stojanović - klavir, svojim narativnim estetskim izrazom delovao je poput intermeca između dramskih nastupa dva ozbiljna klavirska dua. Oni su izveli tri pesme iz opusa 48 ruskog kompozitora, pijaniste, dirigenta i pedagoga, Antona Rubinštajna. Pesme objavljene 1856. godine, sa stihovima na nemačkom jeziku: Wanderes Nachtlied (Noćna pesma lutalice), Volkslied (Narodna pesma) i Beim Scheiden (Rastanak u bašti), studenti su izveli ubedljivo, diskretno koristeći dramske elemente u samom tekstu. Njihova retorička, muzičko-poetska izvođačka estetika ostavila je snažan utisak na slušaoce.

U finalu večeri nastupio je još jedan klavirski duo - Kartarina Mančić i Nikola Stanković. Ovi briljantni studenti izveli su dva značajna dela kamerne literature. Sonata za klavir u četiri ruke francuskog kompozitora i pijaniste Fransisa Pulanka izvedena je efektno, sa puno različitih tonskih nijansi koje su na autentičan način reflektovale sve moderne estetske modalitete ovog ekspresivnog i sugestivnog dela iz prve polovine XX veka. Za samu završnicu, studenti su izveli tonsku poemu Ples smrti op. 40, takođe francuskog kompozitora, orguljaša, dirigenta i pijaniste Kamija Sen-Sansa. Čuvena kompozicija napisana je za orkestar i objavljena je 1875. godine. Ovom prilikom kompozicija nije izvedena u originalnoj kompozitorovoj transkripciji za dva klavira, već u obradi za klavir u četiri ruke Ernesta Giroa, iako Fakultet umetnosti već čitavu deceniju ima na sceni koncertno-izložbenog prostora dostupna dva klavira zavidnog kvaliteta. Za same studente je dobro da imaju na repertoaru obe verzije, jer veliki broj koncertnih sala u Srbiji nema dva klavira. Ipak, ostaje nejasno zašto studenti niškog Fakulteta umetnosti ne koriste pun instrumentalni potencijal koji im je dostupan? Za publiku bi svakako bilo atraktivnije da su čuli originalnu verziju orkestarskog transkripta. Studenti su se u skromnijoj, ali izvođački neugodnijoj i ograničavajućoj verziji, odlično snašli i izveli su jednu sasvim ubedljivu interpretaciju ovog fantastičnog dela, što je publika prepoznala i podržala burnim aplauzom. Zanosna muzika je u zaključnom momentu koncerta delovala poput misterioznog vela nad kojim se nadvilo pitanje sa koliko bi tek nesputanog delirijuma ovi talentovani mladi pijanisti izveli Ples smrti na dva velika koncertna klavira kakvih ima u Nišu?

Nakon reprezentativnog koncerta, punog sadržaja, inspiracije i otvorenih pitanja o aktuelnom akademskom obrazovanju talentovanih mladih muzičara, ostaje velika šteta što sam događaj nije aktivnije promovisan. Tako se u publici, pored studenata, nije našao niko od kolega koji obrazuju mlade umetnike i muzičare u ovom gradu. Posebno je zabrinjavajuće što koncertu nije prisustvovao niko od profesora sa fakulteta kako bi podelio sa ovim sjajnim mladim umetnicima njihov stvaralački trenutak.