Što južnije, to tužnije

Izreka „Što južnije, to tužnije“ koja je karakterisala navodnu mentalnu i ekonomsku (ne)zrelost juga bivše nekadašnje velike Jugoslavije na žalost i posle više od 50 godina karakteriše ove prostore.

Najtužnije je što smo uspeli da „evoluiramo“ i da se okrakterišemo još i kao letargični, nepismeni, sa ovom ili onom nerazvijenom hemisferom mozga i tome slično.

Već godinama se pitam, kako nam ovo samo polazi za rukom? Kako nam polazi za rukom da sistematski zaboravljamo prave vrednosti ovog kraja, pa i prave ljudske vrednosti.

Lično smatram da ne treba početi sa traženjem i etiketiranjem „dežurnog krivca“, već naći snage i dovoljno razuma i sagledati gde smo i šta smo radili, naći uzrok problema.

Postoje oni koji govore da je problem Beograd i „beogradizovana“ vlast u Nišu, a baš ti „govornici“ su prvi koji sede i čekaju da se problem reši, sa pretpostavkom da ako viču na sav glas o tome nešto pametno mora da se desi.

A svi znamo da lupanje u lonce i šerpe, urlanje i divljanje po ulicama nije mnogo toga dobrog donelo, ili bolje rečeno, nije donelo dovoljno pozitivnih promena da bi eksperiment smatrali uspešnim.

O vlasti u Srbiji je nepotrebno govoriti, to je tema koje se ne bih doticao. Jednostavno smatram da nisam kompetentan niti sposoban da o tome govorim, ili možda ne želim.

Postoje i oni koji žive i rade u Nišu, zadovoljni svojim poslom, firmom, gazdom, jednostavno rade, grade i ne žale se. „Ja ne poznajem takvog Nišliju!“, reći će neki. Pa naravno da ga ne poznajete, jer od galame koju stvarate ste ogluveli i ne čujete njihove napore.

Ne želim da me pogrešno shvatite, ne cvetaju ni njima zumbuli, ili koje već cveće treba da cveta. Razlika je samo u percepciji, odnosno u akciji – reakciji na situaciju. Oni nemaju vremena, novaca i živaca da pričaju prazne priče od kojih nikome neće biti bolje...pa dobro, sem možda egocentričnih letargičnih istomišljenika koji žele da nahrane svoj ego.

Zapravo sam samo želeo da kažem: misli globalno – deluj lokalno, ili u prevodu: očistimo prvo sopstveno dvorište, pa onda pričajmo o tuđem.