Fenomenologija terorizma

Gotovo da ne prođe dan, a da se  u nekom kraju naše planete ne dogodi kakva teroristička akcija. Nekada puna dramatike, neizvesna, sa obrtima, sa stotitinak i više žrtava, ili bez njih, a nekada, ali retko, srećom bez posledica.

Terorizam kao jedan od oblika nasilja, sve više u savremenom svetu ugrožava, kako unutrašnju, tako i međunarodnu bezbednost. Počevši od ubistava careva, kraljeva, vojskovođa, atentata na državnike svih nivoa, podmetanja ekspoziva (Madrid, 2004. 191 žrtva, 2.050 ranjenih), otmica (Beslan-Rusija, 1.181 talac – od toga ubijeno 338, a u  otmici je učestvovala samo 32 otmičara; Moskva, 2002. pozorište „Dubrovska“, 900 posetilaca, ubijeno 117 talaca;  otmica aviona boing 747, Irska), bombaški napadi (Indija 2008. 125 poginulih i 327 ranjenih; Norveška sa napadom na ostrvo Utoja, 91 poginulih, Mančester 2017. 22 poginula, a 59 ranjenih, većinom dece), bombaša samoubica (London, 2005. ubijeno 56 ljudi, povređeno oko 700, nekoliko puta - Turska, Egipat, Avganistan..., po nekoliko stotina ubijenih), kamiona sa eksplozivom (Berlin, Pariz, Brisel, po nekoliko stotina mrtvih), rušenja objekata (Moskva, srušena devetospratnica) ...

Savremeni terorizam ne isključuje ni upotrebu oružja za masovno uništavanje – bojni otrov sarin je upotrebljen od strane jedne sekte u napadu na Tokijski metro 1995. godine, kada je 13 osoba poginulo a 5.500 je bilo povređeno!!! Upotreba hemijskog oružja u Siriji.

Osnovni razlog za preduzimanje svih ovih akcija je ostvarivanje političkih ciljeva neortodoksnim sredstvima, sa minimumom sredstvava i ljudi i izbegavanje sukobljavanja sa vojnom silom, pa ga zato nazivaju oruđem slabih, jer u odnosu na rat, terorizam je jeftin – ne trebaju ni tenkovi, ni avioni...

Terorizam se nazire u najranijoj  ljudskoj istoriji, od pre Hristovog rođenja – atentati na političke ličnosti tog vremena, pa kao takav postoji i uvećava svoje oblike sve do danas, dobijajući nove dimenzije, i postaje sve bezobzirniji i brutalniji, a njegova svirepost je dala revolucionarni oblik i zauvek promenila taktiku i koncepciju vođenja rata.   

Naglu ekspanziju je doživeo između 1950. i 1970. godine primenom nasilja  u političke svrhe i za podizanje društvene svesti. Tako pojedine države svoju zahvalost za nezavisnost duguju terorizmu – Izrael, Kipar, Kenija, Alžir..., jer su politički pokreti u tim državama primenjivali terorizam protiv kolonijalnih vlasti.

Krajem veka se proširio van nacionalnih granica i postao bitan izraz političke volje i interacionalni problem, a broj nevinih žrtava stalno se uvećavao.

Situacija je naročito zaoštrena posle 11. septembra 2001. godine, kada su za samo nekoliko minuta sa lica zemlje nestale dve mamutske kule bliznakinje. Bio je to neviđeno drzak spektal, koji je delovao kao storija iz romana najmaštovijih futurologa.

Po mnogim analitičarima terorizam je postao svetski problem broj jedan.

Planetarna opasnost – nijedan samit na najvišem nivou ne prođe a da se  ne raspravlja  o ovom pitanju.

Organizacija Ujedininjenih nacija prvi put je raspravljala o terorizmu 1972. godine.

Savremenim terorizmom  uglavnom rukovode razboriti i promišljeni pojedinci za koje je terorizam racionalni izbor za ostarvivanje njihovih političkih ciljeva.

S obzirom da je vreme nastajanja i razvoja, koje je uslovljeno osnovama otuđenosti pojedinaca i grupa, nacionalnim sukobima, tenzijama, zloupotrebama i nefunkcionjisanju pravnog sistema u pojedinim državama, do sada nije postavljena univerzalna definicija ovog fenomena. Recimo, samo SAD imaju 152 definicije (40%  svih terorističkih napada je upereno protiv SAD).

Koji su onda zajednički elementi svih definicija?

• Političko sredstvo
• Nasilje
• Izazivanje straha kod protivnika
• Uticaj na širu okolinu
• Spektualarnost
• Iznuđivanje političkih ili socilajnih promena
• „nenormalnost“
• Ne razlikovanje ni nacionalne, ni verske pripadnosti...

UPEREN PROTIV SVIH – VODI SE BILO GDE I U BILO KOJE VREME.

Osnovno geslo terorizma je „IZA NAS DESETINE UBIJENIH, OSAKAĆENIH I KIDNAPOVANIH, A ISPRED NAS NA STOTINE HILjADA I MILIONA ZASTRAŠENIH“.

Zbog toga je borba protiv savremenog terorizma vrlo teška i neizvesna i traži angažovanje celokupne ljudske zajednice, a ne samo pojedinih država u prepoznavanju i suprostavljanju savremenom terorizmu – eliminisati uslove koji stvaraju terorizam (najbolje rezultate postigao Izreal), stvaranje specijalnih antiterorističkih snaga, reforma bezbedonosnog sistrema, pogotovu što je terorizam sve teže kontrolisati, jer i onako promenljive metode podležu stalnim promenama.

Nema tog sistema koji će otkloniti sve uzroke.