Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:06, 14. 7. 2019.

Ima li mesta za kvalitetne ljude u Narodnoj skupštini?

Autor

Vanredni profesor Pravnog fakulteta u Nišu.

Početkom jula portal RTS objavljuje intervju sa našim poznatim piscem Milovanom Danojlićem u kojem on iznosi sledeće:

„Da, ja sam bio kandidat u Malom Mokrom Lugu za poslanika, Đinđić me predložio, znao sam ja da nema od toga mnogo, ali hajde da izdržim to mesto pa sam pristao. I naravno da nisam bio izabran, kao ni Pekić u Rakovici. Što je i pravedno – nije za nas ni bilo (podvukao A.M.)!“

Iz ovog citata proizilazi sledeće pitanje: Ima li mesta za kvalitetne ljude u Narodnoj skupštini RS i političkom životu generalno?

G. Danojlić nas podseća da za njega i jednog Velikog Pekića nije bilo mesta u Skupštini na početku naše obnovljene parlamentarne demokratije. Ima li mesta danas? Da li se situacija po tom pitanju nakon skoro tri decenije promenila?

Nije potrebna neka velika mudrost u davanju odgovora – i vrapci na grani ga znaju! No, zašto je to tako? Zašto u Narodnoj skupštini, tom najvišem predstavničkom telu, nema mesta za naše najbolje, najpoštenije i najčestitije ljude? U čemu je problem? Da li ih ljudi ne prepoznaju? Da li oni ne znaju da se istaknu? Ili je nešto treće u pitanju?

Pitanja se množe, a na njih je teško dati potpune odgovore u jednoj kolumni, ali da pokušamo da ih otvorimo i načnemo ovu, čini mi se, vrlo zanimljivu temu!

Počnimo jednim interesantnim eksperimentom londonske Poslovne škole Kas, objavljenim 2013. godine, u kojem je testirana sposobnost majmuna da investiraju u akcije. Pokazalo se da su majmuni nasumičnim izborom akcija ostvarivali bolje rezultate u odnosu na razne „eksperte” koji se bave ovom pametnom delatnošću. Rečju, iako se do tada smatralo da su (neki) ljudi k'o majmuni, eksperiment je pokazao da su oni čak i pametniji!

Vratimo se sada sa ekonomije na teren politike. Zamislite jedan „radikalan“ scenario. Svi poslanici biraju se takođe metodom slučajnog izbora po opštinama, bez ikakvog učešća političkih stranaka. Cilj je da budu zastupljeni predstavnici svih opština u Srbiji, s tim da se sve prepušta slučaju! Šta mislite, kakav bi bio rezultat? Da li bi kvalitet poslanika bio bolji u odnosu na sadašnji, stranački probran sastav?

A sada zamislite i ovakav, malo složeniji, ali manje radikalan scenario. Dobronamerna centralna vlast organizuje izbore za Skupštinu tako da svaka opština ima predstavnika u Skupštini. Pritom, svako može da istakne kandidaturu, a svi punoletni građani bi imali pravo glasa elektronskim putem po principu jedan čovek – jedan glas. Glasanje bi bilo vremenski oročeno i na kraju bi zvanično bila proglašena tri kandidata sa najvećim brojem glasova.

U drugom krugu, na nekoj nacionalnoj „neružičastoj“ televiziji, neka lepa voditeljka, poput (nekada davno) naše drage Suzane, u večernjem terminu, recimo, subotom, okretala bi tzv. TOČAK NACIONALNE SREĆE, kojim bi se konačno, od tri proglašena kandidata, izabrao po jedan predstavnik iz svake opštine u Srbiji.

Ovi naizgled šaljivi predlozi obezbedili bi sledeće:

1. svaka opština u Srbiji imala bi svog predstavnika u Skupštini – sada više od polovine srpskih opština nema svoje predstavnike;

2. svi građani imali bi pravo da se kandiduju bez famoznih političkih stranaka – po sadašnjem modelu, stranke su „strah i trepet“;

3. nema komplikovane organizacije izbora, klasičnih biračkih odbora, izbora unutar stranaka – po sadašnjem modelu, izbori su lavirint bez početka i kraja;

4. nema lobiranja, tajkuna, interesnih grupa ili je njihovo prisustvo svedeno na minimum – neću na ovom mestu ništa da komentarišem – sami iznesite utisak;

5. i da bi bilo zanimljivo i da se relativizuje „ljudski izbor“, uvodi se žreb na kraju – sadašnjem „smart“ modelu ni Bog ne može da pomogne.

Šta, u suštini, ovi primeri pokazuju?

Prvo, postojeći izborni sistem, skrojen po meri stranaka, a ne građana (naročito onih na vlasti) potpuno je anahron i zahteva redefinisanje. Kada počne izborna trka, sa velikom verovatnoćom unapred možete proceniti ko će pobediti. Zbog toga, a i zbog „okoštalih“ programa (tipa vodimo vas u svetlu budućnost) i političara („školovanih u Oksfordu“), očigledno je dosadan.

Drugo, takav sistem je veoma skup, jer generiše troškove stranačkih kampanja, biračkih odbora, lobiranja, korupcije i druge, kao i oportunitetne troškove upotrebljenih resursa. Drugim rečima, svi ti resursi mogli su da se upotrebe na drugi način. Recimo, trošak stranačkih kampanja mogao je da se iskoristi za ulaganje u dečije vrtiće ili staračke domove; trošak biračkih odbora mogao je da se iskoristi za narodne kuhinje; trošak skrivenog ili otvorenog finansiranja stranaka mogao je da se iskoristi za ulaganje u realni kapital preduzeća (finansijera), itd.

Treće, i možda najvažnije, postojeći izborni sistem sa dominantnom ulogom stranaka, stranačkih vođa i medija (i to ne samo naš) podstiče ono najgore u ljudima. On izvlači iz ljudi zlobu, zavist, gordost, srebroljublje, želju za moć. U tom socijal-darvinizmu najbolje prolaze najlukaviji, najnepošteniji, ljudi bez srama i obraza. Odjednom sposobnost manipulacije postaje najpoželjnija. Stvara se začarani krug, jer ovakav sistem „porađa“ ovakve ljude, a s druge strane ih i privlači. On postaje „raj“ za varalice!

I sada, ako su takva pravila igre, da li je politička scena mesto za najkvalitetnije ljude? Da li na toj pozornici ima mesta za talentovane i sposobne „glumce“ – sposobne da rade u opštem interesu i stvaranju nove vrednosti. Očigledno da ne! Pošto oni to znaju, kao što naš uvaženi pisac Danojlić zbori, logično je da ih nema u toj branši.

Šta je lek?

Univerzalnog leka nema. Nekog domaćeg leka za ublažavanje ove „bolesti“ ima, a on se ogleda, pre svega, u promeni izbornog sistema, a naročito sistema glasanja! Promenom pravila igre, promenili bismo podsticaje kojima bi ključni akteri bili izloženi i obezbedili bismo mesta u Skupštini za naše najbolje, poput Pekića, a ne za razne likove, vragolane i kameleone. Usudiću se da kažem da bi i slučajan izbor, kao u eksperimentu sa majmunom, osigurao kvalitetnije predstavnike u Skupštini nego ovaj postojeći sistem preko stranaka!

Svoje predloge za promenu izbornog sistema kojima sam želeo da pobudim Vašu maštu sam izneo, a koji su Vaši?

Podeli sa prijateljima
Slični tekstovi
Komentari
Poslednji komentari
  • kokan nedeljkovic

    08:18 // 17. 7. 2019.

    prvi put da vidim suvisli komentar i pitanje koje je suština društva a to je kvalitet narodnog poslanika! jasno je da nije moguće da poslanik bude student ,radnik,seljak već mora da bude stručnjak iz svoje oblasti sa zavidnim referencama i sa podebljim radnim stažom. treba kopirati bundestag.80% poslanika je privrednika dokazanih a ostali procenti su iz svih drugih oblasti.pogledati i starosnu dob

  • Ljuba Kostic

    10:07 // 15. 7. 2019.

    Озбиљно промишљање и предлози. Био бих спреман да међу првима потпишем овакав Народни договор када би он био могућ. Решења ће се, историја зна, наћи између културолошких и радних потенцијала народа и спремности елита да нешто поделе са њим. Да би натерао наше 'елите' да крену у том правцу, овај народ се (за почетак) мора хитно скинути са таблоида и поново осетити као заједница живота и простора.

  • S.z

    16:13 // 14. 7. 2019.

    Nas problem nije samo izborni sistem vec demokratija koja se nikada nije ukorenila. Mentalitet podanicki, prema svom VODJI a nabusit i pobunjenicki prema STRANIM SILAMA koje nam kroje sudbinu i teznja da smo nesto "bitni" u svetskim okvirima je problem od kojeg se najveci broj Srba nikada nece osloboditi. Tako da za nas i jeste neki vid diktature jer izbori ili dvodomne skupstine i neka lutrija ne

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori