Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

08:02, 21. 12. 2018.

O bezbednosti i političkom jeziku

Autor

Vanredni profesor Pravnog fakulteta u Nišu.

Laž obiđe pola sveta dok istina obuče svoje pantalone.

Vinston Čerčil

Nedavno je naš Predsednik na pitanje novinara da prokomentariše bezbednost u Srbiji rekao: „Srbija je danas najbezbednija zemlja u Evropi“ (vest preneo RTS na svom portalu 7.12.2018. godine). Tom prilikom je naglasio i da postoji kampanja u Srbiji u kojoj bi trebalo da se govori o užasnoj nebezbednosti Srbije.

Iako su ovi komentari dati u kontekstu stope krivičnih dela ubistava u Srbiji, i tom prilikom navođeni određeni statistički podaci koji potvrđuju trend pada te stope, ne može a da se ne usmeri pažnja na pitanje bezdednosti u Srbiji generalno. U krajnjem, sama rečenica da je „Srbija najbezbednija u Evropi“ (a koja je i kao podnaslov navedena u citiranom tekstu) upućuje na to. Sem toga, važno je reći i to da je stopa ubistava samo jedan od indikatora bezbednosti i mira u bilo kojoj zemlji, pored političke stabilnosti, političkog terora, percepcije kriminaliteta, izvoza oružja, odnosa sa susedima, itd.

S druge strane, da li postoji pomenuta kampanja ili ne, zaista se ne može precizno znati. No, čak i da pođemo od toga da postoji, pitanje ostaje isto: Da li je Srbija najbezbednija zemlja u Evropi? A, ako nije, koliko je zaista bezbedna za njene građane?

Na ovo, osnovno pitanje, a polazeći od višedecenijskog konflikta između Srbije i tzv. države Kosovo (u daljem tekstu: tzv. Kosovo), nadovezuje se i sledeće pitanje: Kolika je bezbednost u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji?

Zato hajde sada da jezikom činjenica odgovorimo na postavljena pitanja, oslanjajući se na Izveštaj o globalnom indeksu mira iz 2018. godine, objavljen od strane Instituta za ekonomiju i mir iz Sidneja. Ovaj indeks meri stanje mira u svetu na bazi 23 kvantitativna i kvalitativna indikatora, i to u tri tematske oblasti:

1. nivo društvene sigurnosti i bezbednosti;

2. opseg domaćih i međunarodnih konflikata;

3. stepen militarizacije.

Prvo, od 163 zemlje na svetu (99,7% svetske populacije), Srbija se pozicionirala na 54. mesto. U prvih deset zemalja (redom) spadaju: Island, Novi Zeland, Austrija, Portugalija, Danska, Kanada, Češka, Singapur, Japan i Irska. U Evropi od 36 zemalja, Srbija je zauzela 27. mesto (Albanija je, recimo, na 26. mestu).

S druge strane, tzv. Kosovo, na mapi sveta, nalazi se na 92. mestu (BiH je na 89. mestu, Makedonija na 87. mestu). U Evropi, tzv. Kosovo je na pretposlednjem, 35. mestu, iznad Turske.

Dakle, 2018. godine, Srbija zauzima solidno 54. mesto na svetu u pogledu mira i očito značajno bolju poziciju u odnosu na tzv. Kosovo. Od bivših jugoslovenskih republika, bolje od nas pozicionirale su se jedino Hrvatska (na 27. mestu) i Slovenija (na sjajnom 11. mestu). Upada u oči i to da je u prvih deset zemalja na svetu, šest evropskih.

Po oblastima, Srbija značajno bolje stoji u odnosu na tzv. Kosovo u pogledu društvene bezbednosti i sigurnosti i opsega domaćih i inostranih konflikata. Interesantno je to da tzv. Kosovo bolje stoji u pogledu stepena militarizacije. No, opet 2:1, za Srbiju.

U Evropi, inače i dalje najbezbednijem regionu na svetu u poslednjih deset godina (uprkos očitom pogoršanju stepena bezbednosti poslednjih godina), Srbija je u drugoj polovini tabele, ali u dosta boljoj poziciji nego tzv. Kosovo, koje je skoro na dnu tabele. Dodajmo i to da osim šest navedenih evropskih zemalja sa svetske liste, u top deset u Evropi nalaze se i (redom): Slovenija, Švajcarska, Švedska i Finska. Srbije, nema, zamislite?

Sve u svemu, ne ulazeći u dalju elaboraciju ovog Indeksa, jasno je da Srbija nije najbezbednija zemlja u Evropi! Možda bismo mi, kao naš Predsednik, želili da ona to bude, ali prosto nije. Dovoljno je otići do Slovenije ili Austrije, i golim okom se uveriti gde je bezbednost na višem nivou.

Kada govorimo bezbednosti na tzv. Kosovu, ono je „crna rupa“ u Evropi. I to je svakom neutralnom posmatraču i više nego jasno. Neke stvari su očite i golim okom se mogu opaziti.

Da zaključimo. Ovaj, kao i brojni drugi primeri iz srpske političke prakse, pokazuje da jezik činjenica i politički jezik nisu identični. Dva jezika za dve različite namene. Prvi teži Istini, a drugi maksimizaciji glasova. U političkoj ravni, jedina „istina“ jeste broj glasova! Dodaću: NAŽALOST!

Da li li će se ova dva jezika ikada i u potpunosti poklopiti? Odgovor je očit, a na Vama je, dragi čitaoci, da odlučite koji Vam je prijemčiviji! Što se mene tiče, da mi je ovaj drugi miliji, ovaj esej ne bih ni pisao!

Podeli sa prijateljima
Slični tekstovi
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori