Decentralizacija ili nešto drugo

Na osnovu “više od pola miliona potpisa građana koji su podržali ideju decentralizacije” poslanička grupa URS predala je, predlog za izmenu Zakona o finansiranju opština.

Ovaj predlog je već etiketiran kao „politički“ i usmeren na korist jedne političke grupacije. Međutim postavlja se pitanje ima li tu još drugih skrivenih mana koje se kriju ispod ove „inicijative građana“ i da li, oni koji su potpisali peticiju, zaista podržavaju posledice koje će nastupiti, a nemaju veze sa decentralizacijom.

Glavni element ove izmene zakona je povećanje učešća u porezu na zarade koji odlazi lokalnim samoupravama sa 40% na 80%, što će, prema proceni MMF,  prouzrokovati novi minus od 50 milijardi dinara u budžetu Srbije (10 milijardi u 2011.).

Postavlja se veliko pitanje kako će ovaj minus biti nadomešten. Ministarstvo finansija je potvrdilo da će usvajanje ove izmene morati da povuče i rebalans budžeta, a Fiskalni savet se povodom toga oglasio tvrdeći da je izmene neodrživa i da je neozbiljno praviti predlog zakona koji sadrži samo prihodnu stranu, bez rashodne. Možda će neko poverovati da građani podržavaju „nesavesno“ zaduživanje bez pokrića?

U poslednje dve godine, deficit budžeta Srbije iznosi preko 100 milijardi dinara, tako da novih 40 milijardi u 2012. godini znači povećanje deficita za skoro 40%. To će dovesti do toga da će Zakon o fiskalnoj odgovornosti, pompezno najavljen kao apsolutna brana javnoj potrošnji, biti prekršen.

Ključna stvar bi mogla biti u tome kako je moguće donositi zakon kojim se svesno krši drugi, u hijerarhiji zakon, većeg značaja. Da li su odobrenje za svesno kršenje zakona potpisali građani potpisujući  peticiju, ili su namerno dovedeni u zabludu?

Ne manje važnu temu predstavlja način na koji će ta „nova“ sredstva biti trošena. Odnosno ko će i po kojim kritertijumima određivati prioritete potrošnje. Decentralizacija podrazumeva spuštanje nivoa odlučivanja bliže građanima, a ne preraspodelu dobiti između republičkih i lokalnih političara. Drugim rečima, pitanje je da li će građani biti u prilici da učestvuju u nekom obliku odlučivanja o prioritetima potrošnje? Na kraju, porez na zarade građana  je osnov ovog povećanja.

Participativno budžetiranje se se sve češće pojavljuje kao model uključivanja građana u odlučivanje o prioritetima potrošnje i kao model koji stimuliše razvoj siromašnijih zemalja. Ovaj model podrazumeva direktne razgovore između predstavnika lokalnih veća i predstavnika građana o prioritetima potrošnje lokalne samouprave.

Model participativnog budžetiranja daje građanima priliku da utiču na raspodelu resursa, ali i pruža mogućnosti za informisan nadzor nad javnom potrošnjom. Osim toga, model participativnog budžetiranja doprinosi većoj društvenoj pravdi kroz unapređenu raspodelu resursa i povećanju efikasnosti i efektivnosti rada lokalnih institucija.

Skoro sa potpunom sigurnošću se može reći da pola miliona građana koji su potpisali peticiju za decentralizaciju, nisu potpisali saglasnost za neodrživo povećanje javne potrošnje, kršenje drugih zakona i arbitrarno trošenje sredstava. Pre bi se reklo da je reč o podršci za veći uticaj građana na donošenje javnih politika.

Odnosno, to nije podrška politici nego procesu. U oba slučaja to su građani lokalnih sredina koje će po novom zakonu dobiti uvećana sredstva.  Da li će građani i ovog puta ostati kratkih rukava? Biće da je tako. Ako u Srbiji u bilo čemu ima doslednosti, ima je u petparačkoj zloupotrebi i izvrdavanju poverenja i podrške građana.