Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:39, 8. 3. 2013.

Banana

Autor

Diplomirani novinar, trenutno na master studijama u Firenci.

Radio kao novinar u Media centru Niš, TV 5 i dopisništvu TV "Pink" iz Niša.

Ovo nije priča o „trećini porodične kuće od 40 kvadrata“. Neću vam pričati o razlomcima jer mi nikada nisu bili jača strana, posebno ako su njihovi brojioci i delioci apsolutno nepoznati i vešto sakriveni, a opet tako očigledni.

Bude u nama gnev dok se pitamo kako to da ne postoji još stotinak ljudi poput nas „pa da izadjemo na ulice i oteramo bandu“. Onda posežemo za starim narodnim lekom protiv gneva, razmišljanja i loših osećanja.

Turska sapunica! Uzima se tamo negde oko večere, a gnev i nus pojave kao što je pojačano lučenje pljuvačnih žlezda nestaju u trenutku, kao mehur sapunice.

Dakle, nećemo o razlomcima i kvadratima, jer znamo o njima sve napamet. Ipak u jednu nedelju svake četvrte godine postanu malo mutni, izblede ili se sakriju u ko zna koju rupu našeg uma, godinama produbljivanu alkoholom.

Baš u tu nedelju silazimo do najbliže mesne zajednice da odglasamo svoje za naredne četiri godine. Sledećeg dana shvatamo da su nas Voland i Azazelo vodili u šetnju, ali ne možemo da poverujemo da je i taj toliko poznati i dobroćudni lokalni TV voditelj, zbog koga tregeri u Nišu nikada nisu izašli iz mode, u stvari i veliki mag.

„Pa koliko juče je nešto u prolazu, gladeći bradu i pipkajući nos, veoma ljubazno ćaskao sa Volandom i Azazela nekako šeretski mazio po glavi! Nećete verovati, i meni se kao nasmešio, a ja se sav prepodobih, osetih strahovitu glad, kao da imam rupu u stomaku. I poželeh jednu bananu...“

Kao i svaku banana državu, i Srbiju odlikuje društvo sa gotovo nikakvim demokratskim kapacitetom i gradjani koji imaju pamćenje poput ribice u akvarijumu, a isto toliko postavljaju pitanja i zahtevaju odgovore. Jer samo je u banana državi moguće da policija „ulovi“ svog ministra kako sa, najpoznatijim trgovcem banana u Srbiji, sa Blekberi telefona skida reči hita „Mišo moj“ i ne postupi kako joj zakon nalaže, već slučaj ustupi „unutrašnjij kontroli“ nekada vladajuće političke partije za buduće dane i megdane.

Narod nenaviknut na demokratsku tradiciju, nikada neće izaći na ulice sa pitanjem čiji su to stranački interesi, u vreme kada su Ivica i Miša drugovali, bili važniji od njegovih - jer narod u banana državi nije navikao da pita, niti da mu se odgovara.

U banana provinciji gradjani žive u strahu za opstanak, posao, porodicu, pa pitaju još manje i beže da ne budu pitani. Ne pada im napamet da pitaju koliko će još braće, pobratima i šurnjaja, biti zapošljeno u neiscrpnim rudnicima niškog JKP basena i do kada će Nišlije morati da daju novac za njihove plate. Panta rei. Sentenca je iz koje ljudi koji trenutno „drmaju“ gradom sigurno neće izvući pouku o prolaznosti i privremenosti svojih funkcija. Dobrano podučeni Heraklitovom filozofijom, iz početne premise njegovog učenja, razvijaju sledeći silogizam i lagano dolaze do zaključka: „Panta rei – sve teče, ergo voda teče. Teče od vajkada, a niko je ne primorava. Pa kad već teče ergo, malog ćemo Andreju onda u vodovod.“ Brat je najveće svetinja. Gia panta!

Nišlijama tako ne pada na pamet da pitaju kako je moguće da ćemo zaljubljenicima u hrišćanstvo i Imperatora Konstantina ove godine  kao najveću atrakciju pokazati Kancelariju za Milanski edikt.  Samo da stručnajci iz TON-a uspeju na vreme da je „turistički brendiraju“, i tako stave u isti rang sa  neuništivim drugom Bobanom Zdravkovićem, čija turistička eksploatacija, ako se pogleda sajt ove ustanove, ovih dana doživljava vrhunac.

Kako i da pitaju, kada im se od svakodnevnog uzimanja sapunice vrti u glavi i mešaju strane sveta, pa kada odu na gradski stadion ne znaju da li je zapad na istoku ili istok na zapadu. A tek će im se zavrteti u glavi kada im se ispostavi račun za „dovodjenje u red“ strana sveta i primoravanja zapadne tribine da napusti istočnu i ostavi je na miru. Uz dovoljno turske sapunice postaje vam svejedno na kojoj ste strani sveta, gledate li na istok ili zapad, vodaju li vas nesposobni, halapljivi i kratkovidi, ili vi njih nosite na grbači.

Banana provincija mu dodje samo plod banana države. Jer kada je „gore“ banana, „dole“ ne može biti šljiva, čak ni u „Srbiji medju šljivama“. Paradoks je što banane u Nišu rastu iz asfalta, a količina asfalta ne znači nužno i širenje gradske kulture. Naprotiv, dokazujemo da redovnim zalivanjem i negom, banane bujaju iz asfalta i pretvaraju grad u asfaltirano selo.

Banana paradoks!

Rešava se prekidanjem uzimanja turske sapunice. Noge vas onda same vode na ulicu, pesnice se same stežu, a pitanja naviru kao bujica.

Podeli sa prijateljima
Slični tekstovi
Komentari
Poslednji komentari
  • Milan Petrović

    16:46 // 11. 3. 2013.

    Nikad ne gledaj ljude u oči dok jedeš bananu.

  • Mateja

    13:55 // 10. 3. 2013.

    Sustina ok.
    Metafore povrsne i odgvarajuce za kolumnu u Kuriru...

  • LIDIJA

    21:45 // 9. 3. 2013.

    Svaka ti je na mestu samo sto malo ljudi procita i razume staje pisac hteo da kaze .Da smo iole razumni vec bismo bili na ulicama i valjda bi nas tek tad neko cuo

    • Miško Ristić

      22:59 // 9. 3. 2013.

      Ajde povedi ti na ulicu, ja ću prvi za tobom...

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori