Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

10:50, 18. 12. 2017.

Kako vladine nevladine organizacije "brane istinu" u Briselu?

Samo što se završio panel na Forumu koji je organizovala Evropska unija, na kojem smo govorili o tome da u mnogim zemljama postoje takozvane “vladine nevladine organizacije i analitičari”, kada sam video da je takva ekipa istog dana imala posetu evropskom parlamentu!

Pod “vladine nevladine organizacije” misli se one nevladine organizacije koje ne ispunjavaju svoju ulogu - da rade nezavisno od vlasti, budu “pas čuvar” građana od samovolje vlasti, ukazuju na ključne probleme u funkcionisanju države i društva…

Takva ekipa došla je u Brisel, u isto vreme kad i ja, da predstavi svoj izveštaj o monitoringu medija koji, po svemu sudeći, ne prikazuje probleme sa kojima se novinari u Srbiji suočavaju, a za koje je odgovorna vlast - već pokušava da skine odgovornost sa onih koji vode Srbiju.

Tako, ekipa koju su predvodili Vladimir Ćurguz Kazimir i Dejan Vuk Stanković, došla je da predstavi izveštaj koji su sačinili u okviru projekta nevladine organizacije Institut za javnu politiku, čiji je direktor kontroverzni Vladimir Popović.

Nema Medijametra Još nema novog "Medijametra"; Detalj sa njihovog sajtaIzveštaj se ne može naći na sajtu "Instituta", ali po onome što je objavljeno u javnosti, ovi eksperti su pokušali da dokažu tezu koju je ranije u Briselu iznela premijerka Ana Brnabić – da u Srbiji postoje medijske slobode i da postoje mediji koji su za i protiv vlasti, koji su jednaki i, praktično – to nema nikakve veze s vlašću već su sami mediji, svi zajedno, ostrašćeni i loši.

Ovo, naravno, nije tačno, a i nemoguće je stvarno dokazati.

Tako su Ćurguz-Kazimir i Vuk-Stanković iskoristili već iznet premijerkin argument. Ona je kao dokaz za slobodu medije iznela to da većina nedeljnika piše kritički o Vladi. Tako je i ekipa Vladimira Popovića u Briselu s jedne strane pokazala nedeljnike kao primer kritike vlasti, a sa druge strane većinu dnevnih izdanja kao primer medija koji podržavaju vlast.

Ovde se, međutim, ne može napraviti jednakost.

Ono što je premijerka prećutala, a po svemu sudeći i ovaj tim iz Brisela, jesu podaci o prodaji tih izdanja. Tako, nedeljnici se u Srbiji prodaju u tiražima do po 5.000 primeraka, dok se dnevne novine prodaju u tiražima koje se broje u desetinama hiljada primeraka. Svi nedeljnici zajedno ne prodaju koliko tabloid Informer za jedan dan (120.000 primeraka). Verovatno je to jedan od razloga zbog čega nedeljnici nisu potpali pod cenzuru kao dnevne novine – jer ne predstavljaju ozbiljan problem za vlast.

Da ne govorimo o tome i da je kvalitet sadržaja potpuno drugačiji u ove dve grupe i da se ne mogu upoređivati, kao i da je analiza televizijskog programa mnogo značajnija kako bi se saznalo o medijima u Srbiji. Kada govorimo o medijskim slobodama, a gde se jasno vidi uloga vlasti, mora se spomenuti i da se novac iz javnih budžeta najviše dodeljuje pro-vladinim tablodima, da se mnoge pretnje i napadi na novinare ne rešavaju, dok se istovremeno u obračunu sa novinarima koriste obaveštajne agencije, ali i poreske uprave.

U svakom slučaju, ekipa je poentirala svojom prezentacijom u Evropskom parlamentu. Imali su fensi sređenu prezentaciju i izneli su mnoštvo informacija koje su fascinirale domaćine, a pre svega parlamentarca Franca Bogoviča, koji je rekao da su “posao uradili korektno.”

Kasnije sam na tviteru Bogoviču ukazao na ovo, ali i na to za koga rade ljudi koji su bili u poseti.

Direktor "Instituta" Vladimir Popović čovek je koji blizak vlastima i u Srbiji i u Crnoj Gori. Postavlja se pitanje kako onda može voditi nevladinu organizaciju koja treba hladno i kritički da analizira situaciju u zemlji.

Ima značajnijih stvari koje ga čine nedostojnim njegove pozicije, poput napada na članove drugih nevladinih organizacija. Pre svega njegovo učešće u bizarnoj hajci koja se vodila protiv Vanje Ćalović, direktorke crnogorske antikorupcijske nevladine organizacije MANS.

Ćalović su tabloidi napali, besramno je optužujući da je imala seks sa psom, a Popović je čak javno izjavio da je porno snimak animalnog seksa slao svakom koga je znao i to “sa uživanjem”. Kurir je obajvio njegov mejl u kojem ovaj tabloid podstiče da objave snimak. Popović je, bez ijednog dokaza, tvrdio da je na snimku Ćalović, objašnjavajući da su mu neki ljudi tako rekli.

Popović je čak izgubio i evropski grant koji je njegova organizacija dobila, nakon što su se čak 52 nevladine organizacije požalile Briselu.

Da ne spominjemo njegove veze sa kontraverznim biznismenom Stankom Subotićem, u čijem je stanu osnovao svoju nevladinu organizaciju, i ostale afere.

Ovo su sve stvari zbog kojih se s razlogom treba sumnjati u nalaze Popovićeve organizacije.

Jedan od onih koje je i poslao u Brisel, Vuk-Stanković ne uliva poverenje da može napraviti objektivnu analizu. On je česti sagovornik u tekstovima Informera, u kojima se često “lažnim vestima” napada civilni sektor u Srbiji, novinari i opozicija, a brani vlast.

Upravo u danu kada su posetili Brisel, Informer je objavio na naslovnoj: “Nova pretnja iz Brisela: EU i Hrvati otimaju Apatin.”

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Durlan

    19:00 // 18. 12. 2017.

    Ko izadje poslednji nek' ugasi svetlo...:(

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori