Kasaba vavek

Tvrđavski pijac. Odužao dan i utoplilo ga. Narod se tiska i gleda si šta će pazari sas ono malo što si ima u džep. Trgovci gi merkav ispod oko ako misle da pare nemaju a osmehuju se ako vide one što su opravniji.

Tiska se svet. Jednom treba nešto za današnji ručak, nekom nešto od alat, neki bi da si kupi nešto od robu što e od daleko stigla. Kučiki se lundzav okolo, traže si i oni za danas neku mandžu. Obično si grabnu nešto od đubre što si stoi na gomile pa ga raznosiv okolo.

Sirotinja iznela svako šta si ima pa prodaje van pijac. Cveće, čarape, slatka, rakije… Od sve si ima al nekako vi`š i kolko se nema.

Eve gi i panduri, uprčili se sas nove dolamke, obilazu da vidu da 'l si e sve po red. Ona sirotinjka što iznela robu i razastrla sve po drum, skuplja gu i beži si dole kude Nišavu. Zvirkav kad će ovia dušmani da zaminu, pa da se vrnu naz`d  da se i oni danas sas nešto ovajde.

Pijačni dan u NišuEte gi i stranci. Stizav u Niš. Idu po ovai naš razlokani drum, preripuju baričke, pogleđuju okolo. Verovatno si tražu da vidu našu čuvenu Tvrđavu jer znaju da su pored njuma trebali da se iskrcav. Jed`n pa čapa razvuko svoi onoi đubre, traži si neku kosku. Stranci bi da ga preripe al` ne smeju. Čekav ga da završi. Ovai se pa iznervirao, nema ništa po onoi đubre ni za njega - pa si ga zamoča i ode.

More, kakvi li su gi tia ruksaci po leđa na ovia stranci? Sas neke šipke, golemi, pod boje. To si nie bilo u moe vreme.

Ono jes, sve si e ovo vazd`n bilo kod nas... I stanica za ljudi i stoku pored tvrđavski pijac, i vreva i đubre, i kučiki i sirotinja... Al` ovakvi stranci nesu bili. Ovi bre nekako mlogo zbunjeni. Sve se razvrćav okolo, ko da se pitav u koe vreme i gde su si ovoi stigli?

A ja se smejem pa se mislim... Pa u Niš be! U najgolemu kasabu od Skopje i Sofiju pa sve do Beograd. Tako si e bilo, tako će si izgleda vavek i ostane.