Napucana

Kada je u četvrtfinalu Svetskog prvenstva u fudbalu, Dijego Maradona naočigled 114.580 ljudi na stadionu Asteka u Meksiko Sitiju postigao gol pesnicom, taj ne baš viteški potez nazvao je “Božjom rukom“.

Da je 1986. godine to uradio bilo ko drugi, bio bi, verovatno, rastrgnut. Pošto je ovakav gol, koji je engleski selektor Bobi Robson nazvao “rukom propalice“, postigao “El grande Dijego“, javnost je umalo pomislila da će se čak i pravila fudbala posle utakmice između Argentine i Engleske promeniti u korist slavnog centarfora.

Vrlo brzo ova, po mišljenju mnogih, najveća sportska nepravda prerasla je u mit, a ljudi su, tako skloni obožavanju, „božju ruku“ doveli i u kontekst simbolične osvete Englezima za poniženje koje je argentinska vojska godinama ranije trpela u ratu za Malvine (Foklandska ostrva). I sam je Maradona kasnije izjavio da se nije poneo baš viteški, ali ga je narod već uzdigao do nebesa, oprostivši mu kasnije i kokain i još mnogo toga što nije baš čisto lice sporta.

Kada je na školskom turniru, igranom negde na početku trećeg milenijuma, Rista iz šestog pet najjače šutnuo loptu u Paju iz sedmog četiri, a ovaj podigao ruke da zaštiti lice, nastavnik fizičkog dosudio je penal za šestake, pod opravdanjem da je bio enac. Iako bi nesretni Paja ostao bez zuba, da nije podigao ruke, nastavnik je tako odlučio, a šesto pet osvojilo turnir.

Sedmaci su okrivili Paju za poraz, a on se zauvek ispisao iz kluba u kom je trenirao, kupio prvi meki plavi Best koji je posle časova pušio iza škole, a potom bacio petardu u školski toalet, pa su ga u osmom premestili u drugu školu. Ne znam gde se danas denuo Paja, ali Ristu ponekad vidim na televiziji. U odelu. Ne igra više fudbal. Sad odlučuje o budžetu.

Evo se već peto proleće grupišemo u tabore onih koji veruju u “božju ruku“ i onih koji se bezuspešno žale na “napucanu“.

Idu izbori. Možda ne bi bilo loše da porazmislimo o tome da li ćemo da i dalje puštamo da nam sude enac kad branimo zube, dok oni tamo golove daju i rukama i palicama i pištoljima i buldožerima.

Čisto da ne počnu da tim prljavim “božjim rukama“ brkaju po našim dušama. Pošto smo im već dozvolili da to rade po džepovima.