Bujanovac vs Belgija

Čitaoci Južnih vesti bez sumnje nisu propustili da primete halabuku koja se poslednjih dana digla po medijima oko svojevrsne najezde azilanata poreklom sa juga Srbije na Belgiju.

Ono što je mnogima verovatno promaklo je kratkovidost Belgijske administracije. Ova munjevita akcija Belgijskih birokrata, izvedena u saradnji sa Srpskim i Makedonskim kolegama, predstavlja jedan svojevrstan državni auto gol.

Već pet godina živim u Finskoj, koja je poput Belgije cenjena i poštovana članica EU. Dovoljno dugo da primetim promene. Pre par godina bio sam svedok posledica jedne slične ovakve imigrantske "najezde". Naime sresti prosjaka na ulicama Finskih gradova pre tog vremena bilo je gotovo nemoguće. Ovdašnji socijalni program zbrinuo je skoro sve lokalne klošare, a sama Finska nikada nije spadala u prvu kategoriju imigrantskih meta. Međutim, odkada je unija u svoje okrilje primila i par najnovijih članica, Rumuniju i Bugarsku, po ulicama Finskih gradova počeo je da se pojavljuje svima nama sa Balkana dobro poznata pojava, grupe organizovanih prosjaka, uglavnom Rumunskih državljana
Romske nacionalnosti.

Za Finske vlasti ovo je očigledno nov fenomen, prema kome oni nisu baš sigurni kako treba da se postave. Vlasti ovde, naime, još uvek naivno veruju da su problem ti jadnici koje je neko bacio na pločnik da prosjače, a ne elementi organizovanog kriminala koji su ih ovde doveli. Šansa da postarija Romkinja sama iz svog npr. Kluža napipa put čak do ovog mog Tamperea, duboko u centralnoj Finskoj, je ravna nuli. Njih je neko ovde dovezao i istovario iz kombija. Taj isti sad sedi iza volana mercedesa i uzima svoj tal na kraju svakog radnog dana. Taj neko perfektno zna šta radi i sasvim lepo živi od svog biznisa eksploatisanja tuđe muke.

O njemu Finske vlasti nažalost imaju samo maglovitu predstavu. Finska država nema načina da proceni ni broj ovih ubogih ljudi koje su kriminalci ovde uvezli. Belgijske vlasti su bile sretne. Svi oni koji su iz Preševa, Bujanovca i Kumanova zaputili u Belgiju u želji da se tamo ogrebu za nekakvu socijalu, uredno su se sami prijavili vlastima. Lepo odneli svoje papire, i uz zahtev za azil ostavili puno ime i prezime, opis
porodičnog stanja i barem nekakav kontakt. Belgijske vlasti su na tacni dobile precizan spisak svih tih ljudi. Znali su i autobusku liniju kojom su došli.

Međutim sada kada je stigla vest da od svih tih zahteva za azil neće biti ništa, stvari će se odvijati malkice drugačije. Da manemo priču o nacionalnosti podnosilaca, to je jedna sasvim druga priča. Razlozi zbog kojih su se oni odlučili za imigraciju su ekonomski. Ti razlozi neće nestati preko noći i sigurno neće nestati posle posete nekog Belgijskog činovnika. Ono što motiviše te ljude je sila jača od svih, želja da se iskopaju iz blata. Ti ljudi će nastaviti da odlaze put EU. Samo ovog puta ispod radara. Prvi posao po
dolazku neće biti da se uredno prijave u ured za imigraciju. Otićiće kod rođaka ili prijatelja koje imaju tamo, ili će ih dočekati neko kome su ljudi očajni i spremni na sve potrebni. Naći će posao na sivo kod rođaka prodajući brzu hranu ili na crno prodajući belo. Kad je čovek uporan nađe se već način. Malo će se možda isfiltrirati i tip imigranata, neodlučni će bez sumnje odustati. Otići će najočajniji ili najbezobzirniji, u svakom slučaju najuporniji. Što je najbitnije, niko pod kapom nebeskom neće imati predstavu koliko ih zapravo ima, ni gde žive.

Belgija je tako i samoj sebi i EU zabila auto gol. Sistem koji je poslednjih meseci sam od sebe nastao bio je za Belgiju bogom dan. Pa oni su, za ime Boga, sami trčali da izveste policiju da su stigli i gde nameravaju da prebivaju. Ovako, sad će ih ova akcija potisnuti duboko u ilegalu i još dublje u zagrljaj organizovanog kriminala.

Međutim, šta Belgijske ćate sve to briga. Njihov problem je bio gomila zahteva za azil na njihovom malom šalteru. Ako zahteva nema, imigranti se ne vide. Ako se ne vide, onda i ne postoje. Ako se još i raštrkaju celim putem od Bujanovca do Brisela, diljem Nemačke, Austrije, Holandije itd. problem je efikasno gurnut pod tepih. Broj se možda nije smanjio, ali se koncentracija razredila.