Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

00:06, 12. 2. 2010.

Poslednji kilometri srpskih transportera

Autor

"Partner team". konsultant.

 Zašto se jedna od pokretačkih grana privrede u regionu, drumski transport, u Srbiji nalazi u dubokoj krizi?

Potrošači se retko zapitaju kako dolazi roba od mesta proizvodnje do rafa u njihovom marketu, tržnom centru, prodavnici obuće i odeće. Proizvodi za široku potrošnju kao i sirovine za dalju obradu i proizvodnju se do krajnjeg korisnika uglavnom dopremaju drumskim transportom tj. kamioniskim prevozom.

Dugo je transport bio integralni deo proizvodnih firmi, međutim, period od 1990. godine do danas karakteriše izdvajanje sektora transporta iz proizvodnje i otvaranje velikog broja firmi čija je osnovna i uglavnom jedina delatnost prevoz robe do određene destinacije - usluga transporta.

Danas se na našim putevima može videti veliki broj tegljača sa poluprikolicama, poznatih kao “šleperi”. Međutim, sve više nailazimo na šlepere sa turiskim ili rumunskim tablicama, a sve manje sa srpskim? Zašto je to tako?

Najznačajniji faktori koji utiču na cenu prevoza i samim tim na obim posla i zaradu transportera su pre svega cena goriva i konkurencija.

Cena goriva u Srbiji je jedna od najvećih u regionu. Uobičajena cena eurodizela (bez PDV-a) u Srbiji iznosi 0,91 €/lit dok se cene u regionu kreću oko 0,64 €/lit u Makedoniji, 0,70 €/lit u Crnoj Gori i 0,75 u Hrvatskoj. S obzirom da najveći broj kompanija koje se bave međunarodnim transportom robu prevozi iz zemalja Zapadne Evrope, gorivo se najčešće utače u Austriji jer je njegova cena 0,85 €/lit pri čemu postoji mogućnost povraćaja plaćenog PDV-a.

Takođe, Srbija ima i najveće cene putarina po km u Evropi, a o kvalitetu i uslugama koje se dobijaju na tom putu ovom prilikom ne bih govorio.

Visoki troškovi prevoza robe i sve ozbiljnija konkurencija naterali su naše transportere da snize cenu prevoza po “gaženom kilometru”. Sa cenom nižom od 1€/km koliko se danas plaća prevoz robe srpskim kamionima, i sa odbitkom ostalih izdataka (plate vozačima, porezi, otplate kredita i lizinga...) vlasnici ovih firmi su već duže vreme u “laganom” minusu.

Sve ovo utiče i na smanjenje broja međunarodnih dozvola za rad odobrenih našim firmama, pa tako tek trećina kamiona sa našeg tržišta poseduje potrebne dozvole. Što znači da i ako imate nove kamione ne znači da ćete dobiti dozvole i da ćete svojim kamionima moće da odete u EU.

U Srbiji je 2009. godine registrovano oko 300 novih teških vozila dok je u 2008. godini taj broj bio oko 2500. U te dve godine je samo u Rumuniji registrovano oko 16000 vozila. Broj novih registrovanih vozila u Turskoj bi vas samo uplašio.

Sitacija na ovom tržištu i mogući nestanak velikog broja transportnih firmi može imati dalekosežne posledice: povećanje cene prevoza uticaće i na povećanje cena proizvoda, smanjenje obima bankarskih i leasing usluga povlači otpuštanje radnika na ovim poslovima, vlasnici i mnogi vozači ostaju bez posla i sa velikim gubicima, i na kraju sav profit od prevoza bi se slio u transportne firme Turske, Rumunije i Makedonije, zajedno sa porezom koji bi išao njihovim državama. Stranci sigurno ne bi kupovali gorivo kod nas i ne bi stajali na pumpama, jedino bi morali da plaćaju abnormalnu putarinu za loše puteve.

Ukoliko se država ne pozabavi ovim problemom možemo očekivati da ćemo transport robe morati da poručujemo na drugom jeziku i sigurno po gorim uslovima. Navedene probleme možemo pretvoriti u adute, kao što su to uradili Rumunija i Slovačka pa sada imaju najveći broj teških vozila po glavi stanovnika i tako ostvaruju solidne prihode državi.

Jedan od načina je zabrana stranim firmama da prevoze robu iz Srbije u treću zemlju kao što je to uradila Hrvatska početkom tekuće 2010. godine. Uz malo dobre volje i copy paste modela iz država gde je to mnogo bolje urađeno nego kod nas možemo sačuvati ovu granu privrede.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Štark

    12:00 // 18. 2. 2010.

    Gospodin Dejan Jocić očigledno nije opterećen političkom opredeljenošću, pa je zaključak, vidno opsežne analize, kratak, jasan i pre svega tačan. Dodao bi, samo radi potsećanja, da upravo geostrategijski položaj "koridora 10" transport određuje kao strategijskog pokretača logistike. Nezainteresovanost "države" za zreli razvoj nas ponovo dovodi na kolosek politike i zato je mladim stručnjacima, kakav je očigledno autor teksta neophodno dati šansu. Podržimo ideje stručnjaka a ne političara koji u dodiru vlasti prestaju da budu stručnjaci.

  • Maric Nenad

    12:22 // 15. 2. 2010.

    Poznjem dobro autora teksta kao i problematiku koju on obradjuje. Tekst je korektan i nije senzacionalisticki, mada u ovoj temi ima dosta prostora i da se tako napise. Poseban deo problema domacih transportera je dodela medjunarodnih dozvola. Niko od vlasnika transportnih kompanija nije siguran koji su kriterijumi za dobijanje dozvola. Tako da sposobni menadzeri koji uspeju da ugovore poslove u inostranstvu i izdvoje sredstva za kupovinu vozila nisu sigurni da ce dobiti dovoljan broj dozvola za obavljanje delatnosti. I gle cuda gde god je nestasica bilo cega i kada zavisis od milosti bilo koga pa bio to i ministarstvo za saobracaj, dolazi do pojave crnog trzista. Na tom trzistu mozete nabaviti dozvole na kojima ce neko zaraditi bez ulaganja. Kupovina dozvola povecava cene transporta a onda je to siguran put u propast, pritisnuti su sa jedne strane internacionalnom konkurencijom a sa druge domacom administracijom. Putevi i putarine kao i gorivo i njegova cena su suvise dobro obradjeni od autora da nemam nista da dodam.

  • Milan Nikolić

    14:39 // 12. 2. 2010.

    Pohvalio bih autora teksta i urednika nonina, jer po prvi put se u ovim novinama srećemo sa ovom tematikom koja je zasigurno veoma interesantna, jer je u oblasti logistike i transporta zapošljen veliki broj ljudi i što je razvojni potencijal ove grane "privrede" veoma veliki. Dodao bih još i da je posledica problema sa visokim cenama putarine i goriva kao i pasivnost države oko izgradnje Koridora 10, ta što nas već dugi niz godina ozbiljne špediterske firme iz Evrope u širokom luku zaobilaze vozeći preko Rumunije i Bugarske ili preko Italije, Jadrana i Grčke da bi stigli do odredišta na Bliskom istoku. Svaka od varijanti je jeftinija od tranzita kroz Srbiju (jedino što duže traje putovanje), a niko se ne pita gde je problem nastao, niti se traži rešenje, niti se gubici računaju. Zbog toga Rumuni i Bugari ubrzano grade autoputeve i most na Dunavu i spremaju džepove za svež novac od tranzita, dok se u Srbiji razmatraju idejna rešenja za autoput do Čačka i dalje ka Južnom Jadranu:...???

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori